Портал Сазвежђе З

Никад не заборавите

НА СВЕТУ ЈЕ ДЕСЕТ БОГАТСТАВА И СВИХ ДЕСЕТ СУ ИСТИНА -Најдрагоценији су они пријатељи које не познајемо. – Најбољи су они владари који траже друштво мудрих људи, а најгори су они мудри људи који траже друштво владара. – Ко има чворугу на челу, требало би повремено преко ње прећи руком. – Богаташи и тврдице личе на магарце који носе скупе товаре, а хране се јечмом и овсом. – Вредност човека налази се у његовом срцу и језику. - Живите сложно као браћа, а у послу поступајте као странци! – Човеково огледало су његова дела. – Ако желиш да нека земља пропадне, помоли се да у њој буде много вођа. – Не поправљај ако није поломљено. – Осим смрти и пореза ништа није сигурно. – Ко живи у нади, тај умире од глaди... – Учи народ, учи од народа... – Зао човек несрећа је завичаја. - Ко се са истином дружи тај срећу заслужи. – Најбољи друг је мајка, најбоља земља отаџбина. Река која тече нађе себи пут.

четвртак, 08. фебруар 2018.

НОВИБУСУР 455-456


НОВИБУСУР
455-456

Диз НовиБуСур Новине будућности
СПЕКТАР Десетодневни избор



Симболи и сигнали  – Увод



ЗАШТИЋЕНИ САЈТОВИ/БЛОГОВИ, 
И ОНИ ЈАВНИ



ЛеЗ 0013567 ЧАСТ СВАКОМ, ВЕРЕСИЈА НИКОМ. - Једини метод по којем послују локалне продавнице по Србији. И поред увођења фискалних каса и мало строже контроле, увек се нађе неки буџак у радњи где може да се сакрије свеска са именима дужника и износом дуга. Не добијаш никакав рачун, у свесци само пишу износи,тако да раднице можда некад и поједу чоколаду на твој рачун ("'Ајд, коме данас пишемо чоколаду...може онај чича, Славко, њему нисмо одавно") http://zonaprelivanja.blogspot.rs/p/blog-page_92.html

 Да ли сте  добили овакву поруку, почев од почетка септембра месеца 2017. године? Покушали сте да посетите неки од заштићених блогова или сајтова  „Сазвежђа З“ (портала), који сте пре тога посећивали често и без сметње и оваквих порука?
"Ови блогови  су отворени само за позване читаоце

уметност махагонија  уметност махагонија
ДИЦА  ДИЦА
Изгледа да нисте добили позивницу за читање ових блогова? Ако мислите да је у питању грешка, можда ћете желети да се обратите аутору блога и да захтевате позивницу."
     Да  ли сте се обратили аутору и власнику «Сазвежђа З» и захтевали позивницу? Неки су се обавестили – мали број, шта та порука значи, већина не. То значи – баш то, што пише. Јавни сајтови, свима доступни годинама, месецима – пре тога, постали су заштићени, приватни. Да би неко могао да посећује те – колико до јуче слободне интернет локације, данас, треба да буде позван од Портала «Сазвежђе З», или да постане претплатник. 
     Дугог начина нема. Више пута смо скретали пажњу, указивали:  Сазвежђе ЗАВЕТИНЕу свом склопу садржи преко стотинак интернет-локација, албума слика, архива, библиотека, које после десетак година постојања на светској интернет мрежи садрже на хиљаде хиљада публикованих страница, вести, књижевних прилога, књига, фотографија, идеја и иницијатива, пре свега, стваралачких и издавачких иницијатива, које разбијају балканску и српску официјелност, затвореност, жабокречину, подстичући како савременике, тако и оне који долазе у свет културе и књижевности да у њему пронађу смисао и испуне живот,отварајући оне прозоре на Балкану, који су или обично затворени, или зазидани... 

   То је заправо најсажетији могући опис Портала Сазвежђа З.  Тај Портал садржи у себи преко 150 препознатљивих локација. Тражили смо  помоћ, и у земљи,и ван земље. Углавном је стизала од ретких, правих пријатеља, и као по правилу – од писаца или уметника, или често непознатих читалаца, ентузијаста,  који су «Сазвежђе» доживљавали као свој «архипелаг».
    Рекао бих – тачнију реч -  позваних. Ти наши подупирачи су,  позвани, и добили су приступ на део заштићених блогова и сајтова.
   Тренутно,  Портал је

субота, 20. јануар 2018.

НОВИБУСУР 452-453-454



НОВИБУСУР 452-453-454

Диз НовиБуСур Новине будућности
СПЕКТАР Десетодневни избор
 
Слике у овом вишеброју шведског фотографа БРАНКЕ ВЕДДЕР (Зима Хиперборејска)

Симболи и сигнали  – ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ: Случајеви преотимања

РУЖНИ СНОВИ, ЈОШ РУЖНИЈА ЈАВА

Случај први: ТРЕЋА СРБИЈА*. – Под овим насловом су „Заветине“ штампале приватни  књижевни часопис, без ичије помоћи, у периоду 2002 – 2008. Видети електронски каталог  Народне библиотеке Србије.

Узајамна база података: COBIB.SR - Узајамна библиографско-каталошка база података COBIB.SR (Бр. записа: 3.203.299)            Изабрани запис
Наслов - Трећа Србија : нови приватни књижевноуметнички часопис / одговорни уредник Димитрије ЛукићКључни наслов – Трећа Србија Врста/ садржај - часописи Језик - српски  Нумерација - 2002, бр. 1/3- Издавање и производња - Београд : Мирослав Лукић, 2002- Физички опис - 20 цм Учесталост - Двомесечно Напомене - Од бр. 11/15/2004/2005. главни уредник Мирослав Лукић; ISSN - 1451-3536 УДК - 82 COBISS.SR-ID - 104802060 . /  Фонд у библиотекама > Народна библиотека Србије, Београд - у читаоници : 4 год. – Библиотека Матице српске, Нови Сад - у читаоници : 4 год. – Универзитетска библиотека 'С. Марковић', Београд - у читаоници : 4 год. –

Изашло укупно  20  бројева.  Политичка партија „ТРЕЋА СРБИЈА“  преузела је, попут Остапа Бендера, (читај:  без питања и дозволе), наслов нашег часописа,  као свој назив.  И ником ништа. Као да је то најнормалније!**



Случај други: ДРВО ЖИВОТА. - Под овим насловом су „Заветине“ штампале приватни  књижевни часопис, без ичије помоћи, у периоду 2001 – 2008 (тридесетак бројева). Видети електронски каталог  Народне библиотеке Србије.

Uzajamna baza podataka: COBIB.SR - Uzajamna bibliografsko-kataloška baza podataka COBIB.SR (Br. zapisa: 3.203.304)  Naslov  - Drvo života : književni časopis korespodencije zemaljskog i nebeskog / urednik Miroslav Lukić
Ključni naslov  - Drvo života (Beograd) Vrsta/sadržaj  - časopis Jezik  -  srpski Numeracija  -  2001, br. 1/2-2004?, br. 20/23 Izdavanje i proizvodnja    -  Beograd : Miroslav Lukić, 2001-2004? (Mišljenovac : Bela manufaktura Press)Fizički opis  - 20 cmISSN   -  1451-3269
UDK  - 82(497.11)
COBISS.SR-ID  -  104799756

Уз књижевни часопис „Дрво живота“, као нека врста својеврсног пандана, „Заветине“ су (фамилија Лукић),  основале и истоимену књижевну награду  „Дрво живота“, 2000. године ( додељује се оним књигама и ауторима који афирмишу, актуализују или проблематизују феномен изгубљене древне науке, спектар живе традиције, књижевности и алхемије, без обзира на жанр - поезија, роман, есеј, огледи и др.). Награда је први пут додељена постхумно једном песнику . Иначе, награда се додељује само у оним годинама када за то има вредних објављених књига. (видети више  )

  Читајући данас „Новости“ прочитао сам, између осталог и интервју са Швеђанином Г- дином Естлундом...
 ЗДРАВО, ОВДЕ ЕМИР. ПРВИ пут сам у Србији, слушао сам од разних људи о овом фестивалу, али се пре неколико дана догодило право изненађење. Телефон је зазвонио, чуо сам само: "Здраво, овде Емир." Питао сам: "Редитељ?" А он је рекао: "А који други Емир? Хоћеш ли да дођеш код мене на фестивал, имам моје село на врху планине?" Помислио сам да је то невероватно. Обично вас зову неки асистенти великих аутора, секретарице... Неколико часова касније, по мене стигао авион у Гетеборг. У Београду ме је сачекао хеликоптер. Све је то за мене фасцинантно - каже Естлунд.
    Сјајно! Како Кустурица ради! помислих одушевљено. И прелиставајући вести из културе о Кустендорфу, видех и чланак  ПОЧЕО "КУСТЕНДОРФ"  ОАЗА отпора  масовној  култури  Н. ЈАНКОВИЋ | 16. јануар 2018 . -  Свечано отворен једанаести Међународни филмски и музички фестивал у Мокрој Гори. Мајсторије живе легенде гитаре Герија Лукаса. Паолу Сорентину награда "Дрво живота"   - ***

          И моје одушевљење прође брзо, кад схватих, да је и чувени филмски редитељ Кустурица, поступио на сличан или можда још жалоснији начин, као она Господа из споменуте „Треће Србије“.
     Али, у Србији су таква преузимања постала природна ствар, која никога не тангира, колико видим. Има се, може се.
     Од толиких других назива за филмску награду коју додељује, Кустурица узе баш назив  књижевне награде „Дрво живота“ београдских „Заветина“.
      Нашао је где ће да узме!
       Не, није ми покварио дан. Помогао ми је да нешто проникнем, о чему се у Србији, из неких разлога ћути

четвртак, 07. децембар 2017.

НОВИБУСУР 00449 - 00450 - 00451




НОВИБУСУР 00449 - 00450 - 00451

Диз НовиБуСур – Новине будућности




СПЕКТАР Десетодневни избор "Заветина"






КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА



«Кад желим да отерам мисли од себе, о ономе што ме у овом рату чека, ја се у Риму враћам, често, у мислима, у место Рокаразо, а одлазим и у Данску, и Норвешку, и Шведску, па и на Шпицберген, у сећању», пише Милош Црњански, у првој књизи књиге КОД ХИПЕРБОРЕЈАЦА I. (стр. 92) Читајући то поглавље («ДУРО. ДУРО, ДУРО...»), други или трећи пут (после дужег времена) у Шведској, уочи поласка на Северни пол, посматрам карту света на мом радном столу, и одједном, помишљам и на наш, лукићски, балкански «Салаш Севераца», тамо у далеком Звижду. Помишљам на Север уопште, као страну света, постављам лењир преко карте, вертикално, у правцу упоредника дужине север-југ, али тако да лењир лежи и преко онога што некад беше Југославија, односно Србија. Изненађен сам околношћу да на једном од упоредника планете Земље леже и Шпицберген, Шведска и Норвешка, Пољска, Србија, Румунија, Грчка, Медитеран, Либија, Ангола, Намибија, Јужно Афричка Унија… И ја се у мислима враћам, не Београду, него свом родном месту, тј. «Салашу Севераца». Замишљам трешње на Главичици, зреле, и траву до појаса кроз коју ходам према трешњама. Ходам по сећању, као по опалим цветовима белог багрема, налик на месечину. И ја се приближавам оним годинама (које је имао Црњански кад је писао своју споменуту књигу, коју сада тумаче и читају као роман). Црњански је, у једном тренутку, у сећањима, у «вароши Рондерс», у једном од хотела, гледа шпанске играче, из Севиље, тј. један пар и пита се, «откуд та веза између Данске и Севиље, и мене? Сећам се и Севиље. А сасвим неочекивано, сећање ме одводи пред преисторијске натписе у Данској, које сам проучавао у Рандерсу, то вече. То су руне*. Мени — као и толикима — неразумљиве...»
Данске су му, 
руне, пише - «неразумљиве»; словенске** и не спомиње.  У својим «проучавањима» руна, Црњански је, увидео да је «читав један велики део старије, данске, литературе «, латински, и писац признаје — да о рунама упркос својим проучавањима једва да ишта зна. Па, каква су то онда, проучавања? Знање страних језика, као да му није било од неке нарочите помоћи, када је реч о рунама, а посебно о словенским.

Црњански je знаo за Перуна, Дажбога, за словенска предања и легенде и словенску стару веру...Али Црњански — по природи ствари — није могао да чита оригиналне Сањтије Перунове Веде (Књига Перунове Мудрости) једно од најстаријих словенско-аријских светих предања, које су сачували жреци – чувари древноруске инглистичке цркве православних старовераца- инглинга. Јер у том тренутку оне нису познате, ни доступне писцу…

Имам срећу да могу да читам ту књигу, која Црњанском није била ни позната ни доступна (десето издање Књиге Перунове Мудрости *** ); овде у Шведској…

Читајући, сазнајем толико тога. Целокупне Сањтије Перунове Веде састоје се из девет кругова. Сваки круг приповеда о једном од девет дана, током којих су народи Расе Велике у иријском граду Асгарду ****, разговарали са Богом Перуном.

Иријски Асгард (подигнут је године 5028 после Великог пресељења из Даарије (104 778. године п.н.е.). На његовом месту сада се налази савремени град Омск, такође на ушћу река Ом и Иртиш, чије је старословенско име Ириј. *****

Асгард Свејски, пак, изгорео је, како кажу, а на његовом згаришту је подигнута Упсала.Клима у Упсали је континентална са утицајем мора и крајњих огранака Голфске струје. Стога су зиме блаже, а лета свежија у односу на дату географску ширину. Воде: Упсала се образовала у унутрашњости, а Балтичко море је удаљено око 70 км ка истоку. Град лежи на реци Фирис, која дели град на западни и источни део. Око града има низ малих језера. Подручје Упсале било је насељено још у време праисторије. Верује се да је током раног средњег века овде било седиште паганске вере (Упсалски храм) тадашњих Нордијаца, предака данашњих Швеђана. Прво стално насеље на датом подручју спомиње се 1164. године, када се ту успоставља епископија. Оно се налази неколико километера северније, док је на месту данашњег града било пристаниште епископије. Значај трговине и каснији пожари довели су до премештања седишта на данашње место1274. године.

Кроз који дан прошишаћемо крај Упсале на путу према Северном полу (можда је боље било да смо у касно пролеће кренули према Кируни и Нарвику, а не пред крај године, уочи почетка северне поларне ноћи која траје скоро шест месеци!). Али, Северни Анђео нас је повео сада...

Када овај увод буде стигао да већине искрених пријатеља „Спектра“ и „Заветина“ уопште, ми ћемо бити на том далеком путу према крајњем Северу, можда пред чудима и фатаморганама поларних ноћи и фијука ветрова, рике ирваса?

Дотле, „Спектар“ ће на скоро месец дана бити опет јаван, доступан (нека врста новогодишњег, празничног поклона пре свега упућен онима који су нам писали последњих месеци са разних страна, жалећи што је постао приватна локација).

Hillared, Švedska, 2017. 8. децембра (по старом православном српском календару 7526....) М. Лукић


фотографија Г-ђе Branke Vedder


_______________________





* Словенско писмо (такође словенске руне[1], руница[2]) је претпостављено писмо које је постојало у временима пре покрштавања Словена и осмишљавања глагољице и ћирилице. Изворни споменици на овом писму нису сачувани, већ само сведочанства о његовом постојању. - Ибн Фадлан, арапски изасланик у Волшку Бугарску (на територији данашње Русије) 922. године, пише о нарави и обичајима Руса. После обредног спаљивања покојника, саплеменици би на дрвету беле тополе или брезе „написали име (умрлог) мужа и име цара Руса и удаљили се“.[4] Други средњовековни извор, Титмар Мерзебуршки, описујући словенски пагански храм на острву Рујан, примећује да су на киповима урезана њихова имена ("singulis nominibus insculptis").[5]
Средњовековно панонско житије Константина Филозофа бележи да су Словени већ били писмени у време његове мисије: „током мисије на Криму 860. њему показаше јеванђеље и псалме написане руским писменима [...] Константин саопштава да их никада раније није видео, али да их је научио изненађујуће брзо“.[6]

**Једно од последњих великих словенских паганских светилишта, посвећено богу Световиду на острву Рујан (Риген), су уништили и опљачкали Данци 1168. године, пошто су заузели и запалили град Аркону у којој се светилиште налазило. Аркона је била верски и политички центар словенске кнежевине на Ригену, у раном средњем веку. Острво је тада било познато као острво Рујан, по словенском племену Рујани. Храм је био посвећен богу Световиду, који је представљан са четири главе. Ту се налазило важно пророчиште у коме се одлучивало о миру и рату. Аркону је уништила данска војска (краљ Валдемар I и бискуп Абсалон од Роскилдеа). После тога, становништву је наметнуто хришћанство. Тиме је процес покрштавања Западних Словена, и Словена уопште, углавном био завршен.


*** «Оригиналне Сањтије само се наизглед могу назвати књигом, јер су то
заправо плоче од племенитог, нерђајућег метала исписане древним х'Аријским
рунама.
Древне руне нису слова, а ни хијероглифи онако како их данас схватамо.
Руне – то су тајни ликови који носе у себи огромну количину древних знања. Та
стара рунска форма писма није ишчезла у дубини минулих векова и миленијума
попут других древних алфабета, азбука и буквица. Она је за жреце древноруске
инглистичке цркве православних старовераца – инглинга и даље основни облик
писма.
У стара времена, х'Аријска руника послужила је као темељ за изградњу
различитих упрошћених облика писма: древног санскрта, черт и резов црта и
разреза, деванагари писма, англо-саксонске и гремано-скандинавске рунике, и
многих других.
Х'Аријски рунски облик писма се предаје на духовним семинарима
древноруске инглистичке цркве православних старовераца-инглинга, како би се
сачувао и даље, за наше потомке, и како древна мудрост не би замрла у безвремену,
већ да би се и у будуће предавала с поколења у поколење.
Да би се замислило како Сањтије изгледају, треба имати у виду да се свака
Сањтија састоји од 16 шлока. Свака шлока садржи 9 редова, а у сваком реду под
једном цртом, која се зове поднебесница, исцртано је по 16 руна. На свакој плочи су
по 4 шлоке, по две са сваке стране. Девет Сањтија на 36 плоча састављају Један
Круг, и те плоче, које садрже укупно 144 шлока, повезане су помоћу три алке које
симболизују три света: Јаву (свет људи), Наву (свет духова и душа предака) и
Праву (светли свет словенско-аријских богова). Девет кругова Сањтија, који
садрже 1296 шлока, или 11664 редова, или 186624 међусобно дејствујућих
х'Аријских руна, сачињавају смислени ликовни зборник који се од најдревнијих
времена назива - ВЕДА, или, ако користимо латински облик – ЕДДА.
Сањтије су писане у форми дијалога а записане су пре око 40 000 година. У
Првом Кругу прича се о заповестима које је народима Велике Расе и Небеског Рода
дао бог Перун; о догађајима који предстоје у будућности, у току Свароговог Круга
и Деведесет Девет Кругова Живота, т.ј. током 40176 година, и много о чему
другом.
Први превод на савремени руски језик, са х'Аријске каруне (древног х'Аријског
језика) начинили су словенски жреци у Звезданом Храму, године 7452. од стварања
света, што одговара 106722. години од оснивања Иријског Асгарда (т.ј. 1944.
години од Христовог рођења), а ради поново установљених словенско-аријских и
родовских општина на територији Беловодја или, како се каже у Сањтијама, на
Светој Земљи Расе (територија од Урала до Бајкала и од Северног океана до
монголског Алтаја). То је учињено и стога што су у првим деценијама совјетске
власти, а приликом уништавања словенских општина, без трага ишчезле многе
древнословенске ведске књиге, Харате и Сањтије древних Богова, до тада чуване у
словенским и родовским општинама Беловодја.
Назив Беловодје настао је од древног назива реке Иртиш (савремено: Иртиш
Ириј тишајшиј). У древном х'Аријском језику постоји руна Ириј, чије је ликовно
значење – бела, чиста вода.
При преводу није коришћена совјетска форма писма и ортографије, већ
руска, којом је у 20-30 годинама ХХ века од Христовог рођења исказиван наш
родни сликовни језик. Многе речи су дате у својој првобитној основи, јер ни у
руском, а поготово не у совјетском језику нема аналога датим речима и ликовима.
У првих седам издања (1944, 1950, 1956, 1963, 1968, 1973, 1980 године) био
је укључен само Први Круг „Сањтије Перунове Веде“, а та су издања штампана у
малом тиражу и била дистибуирана углавном по општинама древноруске цркве
Православних старовераца-инглинга. Део тиража издања из 1968. године приликом
транспорта су запленили надлежни органи и он је „захваљујући томе“ доспео у
разне државне и обласне архиве.
Осмо издање појавило се године 7500 (1992. г. н.е.), након што је код
правосудних органа регистрован највиши руководећи орган древноруске цркве –
Орден Мисије „Џива – Храм Инглије“. То издање се појавило у библиотекама града
Омска, а и у библиотекама неколицине високошколских установа. На основу њега
студенти пишу реферате и семинарске радове о древној вери Словена и Аријаца.
Девето издање појавило се 7507. године (1999 г.н.е.) – оно је заправо
представљало почетак серије „Словенско-аријске веде“ у коју су укључени и
проширена верзија првог превода Првог Круга „Сањтије Перунове Веде“ и превод
Саге о Инглинзима“, у редакцији Патер Дија оца Александра (Хињевич А. Ј.), са
његовим коментарима о оба текста, као и другим прилозима.
Ново, десето издање „Словенско-аријских Веда“ (друго за општу употребу)
такође садржи проширену верзију првог превода „Сањтије Перунове Веде“ и „Саге
о Инглинзима“, с коментарима на оба текста, и исправком штампарских грашака,
које су се појавиле услед некомпатибилности рачунарских фонтова. Осим тога, у ту
Књигу је уметнуто и неколико допуна и измена.
Прилози садрже различита кратка обавештења о Древној вери прапредака –
инглизму. И то издање, као и претходно, намењено је новообновљеним словенско-
аријским општинама, као и свима онима који су одлучили да се дотакну тајни
Древне мудрости.
У преводу Првог Круга „Сањтија Перунове веде“ учествовало је неколико
Жрецова, и зато се звук Сањтија може учинити разноликим, али им је сачуван
неизмењен смисао. У овом издању није потпуно растумачена свака руна, стих или
шлока, јер сва објашњења могу да дају само Жреци или Капени-Инглинзи, т.ј.
Чувари Древне Мудрости у словенско-аријским храмовима и светилиштима,
Потпуни превод са опсежним тумачењима захтевао би много томова, а осим тога,
много тога из Древне Мудрости не треба откривати слугама света Таме...
Коментари за најнеразумљивија места у „Сањтијама Перунове Веде“ и
Саги о Инглинзима“ сачинио је Патер Дијем Александар, поглавар древноруске
инглистичке цркве православних старовераца – Инглинга.
У тексту, три тачке или редови сачињени од тачака означавају да се на тим
местима налази информација коју је још рано давати у откривеном облику, јер
знања, намењена служењу Добру и Правди не треба искористити на Зло...
Тренутно, Жреци древноруске цркве преводе Други Круг. Надамо се да ћете
се у деветој књизи серије „Словенско-аријске Веде“ упознати са наставком
Сањтија Перунове Веде“.
Црквено издаваштво
Асгард“ 7510 (2001г.)

**** У древној историји помињу се четири земаљска града која су се називала Асгард: Асгард Дааријски, који се налазио на врху планине Мира (света) (Меру), на светој земљи Аддрији, на Северном континенту који је потонуо у море; Асгард Иријски, о коме смо напред говорили; Асгард Согдијски, који се налазио у Малој Азији (В. Шчербаков сматра да је то град Ниса), у Согдијани, јединственој држави која је пружила достојан отпор војскама Александра Македноског; Асгард Свејски, који се налазио на територији Скандинавије. После великог пожара, у коме је тај Асгард изгорео, на његовом месту изграђен је нови град који је добио назив Упсала.
У граду Богова, у Иријском Асгарду, / на ушћу светих река Ирија и Оме налазио се и
Велики Храм Инглије – Храм Праогња. О том Великом Храму сачувано је сећање и у другом
светом предању „Саге о Инглинзима“ које се чува на Исланду, а ево шта оно каже: „Држава у Азији, источно од Танаквисља назива се земљом или пребивалиштем Аса, а њена престоница се називала Асгард. Тамо је управљао онај који се звао Один. Тамо је био Велики Храм...“ (Сага о Инглинзима)

***** Иријски Асгард разрушили су Џунгари године 7038 од Стварања света (1530. г. н.е.). Сто тридесет година након тога руски историчар и картограф Семјон Ремезов, који је састављао карту Сибира боравио је на месту разрушеног Асгарда и одатле упутио писмо цару Алексеју Михајловичу Романову да је неопходно обновити разрушени град на ушћу Оме и Иртиша. То исто је напоменуо и на 21. листу свог „Атласа Сибира“ који се појавио тек за време Петра I, године 7204 (1696 г). Године 7224. (1716),

субота, 28. октобар 2017.

НОВИБУСУР 00447 /00448



СПЕКТАР

Десетодневни избор "Заветина"




ИЗВИЊЕЊЕ И ПОЗДРАВ

Овај двоброј СПЕКТРА мало касни, због болести уредника и путовања на Север. Настављам да публикујем Новибусур у Шведској, далеко од Србије (као што су чинили и понеки од наших претходника, пре свега, јего благородије Вук Стеф. Караџић). Ове новине су постале приватне у најдословнијем смислу ове речи, као што сам већ писао и објашњавао у претходним бројевима. Могу да их читају позвани, или претплатници. Круг претплатника се не шири, као концентрични кругови, не. Али то није разлог за одустајање, поготову у оваквој једној лепој земљи, каква је Шведска са преко деведесет хиљада малих и великих језера, и мрежом путева, која вероватно из ваздуха и висине изгледа као паукова, скоро савршена. Али, ја још нисам летео изнад Шведске. Допутовао сам аутом и видео више него да сам путовао авионом. Не идеализујем Шведску*, али видим, да је уређена земља, и да је, иако монархија, остварила ону идеју социјализма, коју су у Русији и у другим земљама света у двадесетом веку покушавали да остваре револуцијама. Ех, револуције! Далеко им лепа кућа – револуције су биле свуда крволочне, и катастрофалне, и иза њих није ницало ништа од онога што су вође револуција (играчке у канџама невидљивих и опасних црних сила света) обећавали.
Понео сам из Србије невелик број примерака књига, (између осталих и роман Ујкин дом, можда, захваљујући Случају комедијанту, сретнем и неког доброг преводиоца са српског на шведски?)....
И Шведску и неке друге скандинавске земље требало је да видим својим очима барем пре двадесет година. Али...
Море шведских шума које сам виђао првих дана деловало ми је мрачно, туробно, а онда сам, кад су престале кише, открио брезове шуме, појединачна стабла четинара и понекад, кад би сноп сунчеве светлости, обасјао стабла до корена и камење између стабала – гранитне блокове понегде увијене у кудравозелену маховину... Сунчева светлост је од брезових стабала и крошњи на моменте знала да да створи златна чуда и привиде. Шведске шуме нису само четинари, већ и ризница много чега што човек са југа Европе не би очекивао (нарочито кад допутује на јесен у Шведску) у тим шумама.
Камен и дрво су потписи Шведске, а језера која сам видео – велика огледала облака. Вода је трећи амблем Шведске. Значајна је као грана и рударство.*
Случај је удесио да на реци Åetern видим хидроцентрале и једну воденицу (Попову воденицу) из шеснаестог, односно деветнаестог века. Боја воде водопада изнад ове воденице, лепо очуване, од камена, боје је кафе!...



Hillared, Švedska, 2017. 28. октобра (по старом православном српском календару 7526....) М. Лукић

____________________




* Шведска је етнички хомогена, јер Швеђани чине 91% укупног становништва. Шведска је на светском врху дужине живота. У августу 2004. број становништва је први пут превазишао број од 9 милиона. После Другог светског рата Шведска постаје земља имиграције. Данас је отприлике 12% популације рођено ван Шведске, а чак сваки пети има нешведско порекло. Имигранти највише долазе из Финске, бивше Југославије, Ирака и осталих скандинавских држава. У Шведској живи око 30.000 Срба.
Швеђани су скандинавски народ пореклом од германских племена која су се населила у Скандинавији у неолитском периоду. За Швеђане се каже да су потомци Викинга. Службени језик је шведски, а новац шведска круна. Шведска је земља мира и благостања. Шведска готово није учествовала у ратовима последних 200 година. Већина њених становника живи на југу земље где је тло најплодније.
Становници Шведске имају веома висок животни стандард, који се заснива не само на природним богадствима земље, него и њиховој великој радиности и култури. Влада демократски систем, ипак Шведска је краљевина, али краљ има само симболичну улогу. Општи избори се одржавају сваке четврте године, а право гласа имају сви становници старији од 18 година, па чак и досељеници који су најмање три године живели у Шведској.
У Шведској посебна брига се води о деци. Сва деца имају место у забавишту, настава и књиге у школи су бесплатне, за свако дете је осигуран дечји додатак. Сви становници Шведске имају здравствену помоћ за незапослене, у пензију одлази се са 65 година живота (независно од пола).
** Шведској припада око 2% од укупне светске производње железне руде, један је од највећих извозника, а највећи у Европи. У извозу бакра, олова и цинка, учествује са око 1%, 3,7 % и 3,3 %. Око 1% тржишне вредности целе индустријске производње отпада на рударство, које запошљава 0,5 % од укупног броја запослених. Укупна производња железне руде, 1998. године, износила је 20.9 милиона тона, сулфидних руда које садрже сумпор, бакар, олово, цинк, арсен, нешто мање сребра и злата, 24 милиона тона. Око 6 милиона тона креча, углавном за индустрију цемента. Највећа налазишта железне руде налазе се неколико стотина километара северније од поларног круга (лапонска тундра). Кируна, са околним брдима Луосавара и Кирунавара, највеће је налазисте, у коме су залихе око милијарду тона руде, са 70% гвожђа (налазиште је површине 16000 km²). Кируна је средиште огромног налазишта, рударски град, чије 3/4 становника ради у рударству. 1998. године, у овом налазишту ископано је 14 милиона тона руде железа. Малмбергет, такође у Лапонији (са производњом од 7 милиона тона 1998. године), је други по величини рудник железне руде у земљи. Руда из ових налазишта транспортује се железницом, и извози преко лука НарвикНорвешкој) и Лулеа (северни део Шведске обале, Ботнички залив, зими залеђена). Највећи рудник бакра Аитик, такође се налази у овој регији. У области Скелефтеа, која се протеже од Болидена на истоку, до планинског ланца на западу, најзначајнија су налазишта сулфидних руда (Лаисвал, највећи извор оловне руде у Европи).

 
Детаљ са истоименог језера


ПРОТОТИП ЕНЦИКЛОПЕДИЈЕ 

ЗАВЕТИНА


ЛеЗ 0012300 Агора: Прогон српских интелектиалаца после Другог светског рата 27.07.2017. http://homoljskimotivi.blogspot.rs/2017/08/27072017.html

ЛеЗ 0012299 МИЛО ЛОМПАР: Српски народ после распада Југославије http://homoljskimotivi.blogspot.rs/2017/08/blog-post.html

ЛеЗ 0012294 Чији сте Ви, мали Срби - др Мило Ломпар http://olovkamihailapterovica.blogspot.rs/2017/08/blog-post_36.html

ЛеЗ 0012298 Мило Ломпар - Тито и Срби http://homoljskimotivi.blogspot.rs/2017/08/blog-post_3.html

ЛеЗ 0012295 Спорови у култури - МИЛО ЛОМПАР и ИГОР МАНДИЋ о „Југосфери“ http://olovkamihailapterovica.blogspot.rs/2017/08/blog-post_49.html

ЛеЗ 0012297 О Богу и животу говори проф. др Мило Ломпар http://homoljskimotivi.blogspot.rs/2017/08/blog-post_48.html



Исто




ПИРЕВИНА и ВИНОВА ЛОЗА


ЛеЗ 0012247 Чедомир Антић: "Праху оца Србије"

НОВИНЕ БУДУЋНОСТИ друга серија

НОВИНЕ БУДУЋНОСТИ друга серија
СУРБИТА Диз