НОВИБУСУР – Новине будућности „Сурбита“ : (00384)

ИСТИНА ЈЕ ЧЕСТО НАЈСИГУРНИЈА НЕИСТИНА

НЕКА СЕ ЧУЈЕ И ДРУГА СТРАНА

Пре нешто више од две године, ваздушна пијавица налик торнаду сручила се око 17 сати на рубне делове Сомбора, чупајући дрвеће и воћке, рушећи кровове, носећи ограде и грађевински материјал. Оштећено је више од 300 објеката у улицама Ливадској, Ади Ендреа, Филипа Кљајића и Вука Караџића, али нема повређених. Пијавица се спустила, како тврде многобројни очевици, са запада и за само пар минута ковитлаца који је на висини од тридесетак метара витлао подигнуте кровове, воћке, грађевински материјал, бицикле и алате преместио тоне и кубике у комшијска дворишта и баште и на удаљености и до 200 метара. Пијавица је била праћена гласним шиштањем и олујним ветром, као и провалом облака. Захваљујући брзој интервенција грађана и интервентних екипа ватрогасаца, последице су брзо уклоњене, али су многи кровови остали без црепа и кибли. Материјална штета је велика, а већина кућа није била осигурана. – Како и зашто?

Постоје ли вампири, или су то измишљотине?  - Један Књишки Мољац, пише следеће: «Многи људи сматрају да им је живот препун превирања, туге, разочарања и неуспјеха помијешаних с јако мало сретних тренутака у којима се истински осјећају сретни и задовољни. Врло често оптужујемо сами себе за све невоље које су нам се догодиле, али у већини случајева је за нашу истинску мизерију крив „психички вампир“ око нас или у нама!

Настављамо с изводима из невјеројатне књиге Barbare E. Hort: Unholy Hungers- Encountering Psychic Vampire in Ourselves & Others или Проклета глад – Сусрет с психичким вампиром у нама и другима, која нам објашњава све механизме настајања, развоја, детекције и обране од вампиризма. / О крађи животне енергије се говорило миленијима кроз народске приче, митове и легенде о вампирима који сишу крв својих жртава, но у истима су се такођер појављивале приказе храњења месом, крвљу, физичком виталношћу и психичком енергијом. Од све четири врсте вампирског храњења народ је одувијек сматрао како је храњење психичком енергијом најгори облик вампиризма.* Ово мишљење дијеле вампиролози и само прокламирани вампири, као што су припадници „Сетовог храма“ (Вампирског удружења Сотанистичке цркве)...»

Човеку свакога дана прети опасност од човека!  Знали су латински мудраци. Нарочито је у опасности кад је човек сам, усамљен – јер онда многи мисле да је Бог или ђаво. Треба се чувати уметника који говоре, али то никад није оно што је боље него ћутање. Таквих се треба чувати. Као и оних, чија је животна девиза: Или Цезар, или ништа!

Књиге су написане о користољубљу и о политици, али довољно је рећи само да је поштење најбоља политика.

Међутим, на Балкану је политика све загадила, осим можда Височке реке, језера, равнице, људске душе, градове и села. Савест је .... замућена, мутна, придављена. Зато што је чиста савест  као хиљаду сведока.  Ми имамо много паметних и школованих људи, али нико није  паметан за себе, па је све то узалуд! Има књига које сам, написао , које су трчале испред времена! Било је време кад се ништа није могло рећи и време кад се нешто могло рећи, али никад не долази оно о чему сањају песници  - време кад се све може рећи!

Да би човек достигао успех мора да зна кад шта ради.

Пут до оздрављења води преко упознавања болести. Болести има разних – далеко им лепа кућа!

Крађа животне енергије, вампиризам савремени, или древни, наступа  уз помоћ перфектне камуфлаже, савршених лажи, савршене мимикрије.  Да би та крађа била могућа, лопов узима облик пријатеља, љубавнице, срдачног и истрајног сарадника,  - а у суштини,  човек пун енергије је одлична ловина, за мајсторе  и ловце за постављање замки.Као што жеђ и љубавна бол не знају за стид, тако и амбициозни и празни људи,  претварају се у ваше лажне пријатеље, а у ствари су пијавице, не оне медицинске, него оне много страшније, злокобније, вампирске или ваздушне, као са почетка овог записа.  Дуго се овде чекало на истину, док је истина стигла лаж је сву Србију прогутала!

А они који су говорили истину, борили се за истину, није да их није било, напротив, нестали су, јер нису пред вратима имали спремног коња и једну ногу на стремену!

У Београду,  на Часне вериге  Св. Апостола Петра...  

29. јануара  2016, Преподобни Ромило Раванички

 М. Лукић

 _

*

Енергетски вампир је на жалост чињеница, а не измишљотина. - Психички вампиризам не само да је најгора врста вампиризма, већ и најуобичајенија врста, која еруптира сваки пут у некој особи која је гладна љубави и која је због недостатка љубави одлучила исисавати друге да би некако успјела избјећи потпуну емоционалну смрт. У митовима вампирско избјегавање смрти је у бити промашај, вампир не може обновити властиту крв и због тога није у ствари жив. Умјесто тога вампир је припадник свијета сумрака – свијета „неживих“ гдје константо мора утаживати своју глад с крвљу живих. Слично томе, особа у којој превладава вампирски архетип не може само-обнављати психичку енергију и живот. Умјесто тога налази се у стању вјечитог лимба, у којем мора константно искориштавати друге људе како би задовољо своју неутаживу проклету глад.

Због чега дозвољавамо да се вампири с нама хране? - Митови нам говоре да вампири најчешће нападају ноћу, док ми падамо у стање налик несвијести. То у ствари објашњава да ми дозвољавамо храњење вампира с нама јер у бити не схваћамо у потпуности што нам се догађа. Најважније од свега, ми смо најрањивији на нападе психичких вампира када смо не-свјесни њихове перфектне камуфлаже када нам такве особе постају; љубавници или пријатељи.

         

               

*

(Прототип)   112  (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)  

(Прототип)   113  (Прототип ЕнциклопедијеЗАВЕТИНА)   

На дугом путу нема лаког терета. Да ли се, овом - сто тринасестом страницом  будуће Енциклопедије СУРБИТА (или лексикона "Заветина", тј. објављених, сакупљених прилога на разне теме) стигло на трећину пута, или на половину?  Хоћу ли постати човек  кад стигнем до   ЛеЗ 0010000? Јер чини ми се да ми стално неко иза леђа, из таме понавља: Постаћеш човек кад добијеш сина, посадиш воћку и напишеш књигу!  -  Сина сам добио пре 35 лета, липе сам и тополе садио још док сам био младић, а књига сам написао више него што бих могао да их набројим.  Чему све то? Колико то помаже - некима, људима? И да ли помаже? И  шта је све то, тако скупљено, на једном месту, као на вашару?  Одушевљен сам двема естонским пословицама. - Свако говори о вашару онако како је на њему прошао.. И она друга, много горча: "Ако се не испече добар хлеб, недељу дана је изгубљено;  ако је жетва лоша, годину дана је изгубљено; ако брак не успе, читав живот је изгубљен"...Имам ли читаоце? Ко су они? Лењи, површни, празноглави? (Празан мозак је је радна соба ђавола!)Ноћ је, роје се мисли... Да ли се ја то припремам да одустанем, да станем? Опет неко из таме ноћне толкује: Ко напусти своје жеље, почиње умирати... (24.01.2016.Увече)

(Прототип)   114  (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)   ЛеЗ 0005703      Обичном човеку требало би више од 21 године да прочита сваки текст објављен на енглеском језику на Википедији, онлајн енциклопедији која има 37,9 милиона чланака на 288 језика. –  На Википедији 37,9 милиона чланака на 288 језика. – Онлајн енциклопедија, која је настала 15. јануара 2001. тренутно има више од пет милиона текстова написаних на енглеском, а више од 330.000 на српском језику. Википедија је јуче у свету, али и у Београду, прославила свој 15. рођендан, а како је Тањугу објаснила портпаролка Викимедија Србија Ивана Гусларевић обичан човек 21 годину не би смео да спава нити да ради било шта друго осим читања. Гусларевић је објаснила да је Википедија пројекат енциклопедије отвореног садржаја на интернету, који развијају добровољци уз помоћ посебног софтвера, и да је цела идеја да милиони добровољаца широм света деле знање и тиме стварају највећу енциклопедију у људској историји. „Википедија је променила дефиницију знања, јер у сваком тренутку можете да дођете до информације. Сви, попут новинара, ученика, студената, користе Википедију као почетно место за истраживање“, рекла је Гусларевић и додала да, када би било потребно 7.500 књига да би се Википедија одштампала. Уместо листања толико страница, како је истакла, информације Википедије приступачне су за свега неколико секунди. Узевши у обзир чињеницу да сваки корисник Интернета може да пише и уређује текстове на Википедији, често се јавља сумња у ваљаност и истинитост њених података. Када је реч о релевантности Википедије, она је релевантна као и свака друга енциклопедија, нагласила је Гусларевић и указала на чињеницу да се и она, као и класичне енциклопедије, пише према стриктним правилима и да информације написане на њој морају да буду проверљиве и подржане изворима и референцама. „Патролери, администратори, чек-јузери, стјуарти, то су неке функције које имају википедијанци и који редовно, на дневном нивоу, проверавају нове чланке и нове измене, истинитост података. Такође, сваки чланак на Википедији има своју страницу за разговор, тако да и други википедијанци могу да укажу да неки податак евентуално није тачан, да имају бољи и да за њега наведу изворе“, објаснила је Гусларевић. .... 

ЛеЗ 0005771     ТВ театар: Живео живот Тола Манојловић
 Објављено је 18.04.2014. "Јао, кад бих могао да дохватим онај високи плави балон,што је као лубеница...", говорио је, у својој монодрами "Живео живот Тола Манојловић", по тексту Моме Димића, млади Петар Краљ. Пуних четрдесет година, Петар Краљ је играо старог човека, Толу Манојловића из Неменикућа крај Младеновца, каменоресца, народног мудраца, српског сељака. У међувремену, Петар Краљ је достигао године свог јунака, а сам јунак и аутор драме су отишли од нас."Боли ме и ова капа, ово одело на мени", каже доктору Тола, вечити болесник, а пун енергије за причу без краја.Више од 200 000 гледалаца пратило је, у извођењу Петра Краља, више од четрдесет година догодовштине чудног српског сељака, каменоресца испод Космаја, Толе Манојловића.
„Сад сам га претрчао, рекао је Петар Краљ у време снимања монодраме „Живео живот Тола Манојловић", у Атељеу 212, 2007. године."Кад је Мома Димић написао текст, прави Тола Манојловић је имао педесет седам година, а сад...Тад сам га играо као млад човек и глумац...Играо сам човека кога сам, једним делом, и замишљао. Он нема неког правог сукоба, осим са оним што му се као случајно дешава, са тим неким болештинама које га спопадају, али он, ипак, води један весео живот..."  Петар Краљ је Толу Манојловића пронео кроз читав свет, са истим жаром, са којим је играо све своје многобројне јунаке. Ипак, „Живео живот Тола Манојловић" остаје „лична карта" Петра Краља, по коме ће се памтити читав један менталитет, као и геније једног од најбољих драмских уметника, кога је српски језик имао.  

ЛеЗ 0005768      Филм: "Десет дана на Светој Гори"- Ненад Бадовинац      

ЛеЗ 0005769      Висок - 1. део (Старапланина - документарни филм). -  Документарни филм "Висок" на документарни и уметнички начин представља живот Старе планине кроз четири годишња доба. С неизмерним ентузијазмом и упорношћу, Владимир Манић је читаву једну деценију својом камером бележио живот планине. За многе импресивне призоре у животињском и биљном свету, он је понекад морао да остане у дивљини данима и недељама, покушавајући да продре у многе тајне. Тако се, на пример, по први пут на филму приказују новооткривена станишта птица која нису до тада забележена на нашим просторима и биљне врсте непознате науци. Преко 100 сати снимљеног материјала о ретким биљним и животињским врстама, височким сточарима, старим насељима, манастирима и црквама, природним лепотама дивљих предела, планинских врхова, клисура и кањона уобличено је у филм који представља мозаик живота и вредно сведочанство за будућност. Сценарио, режија, камера, текст, избор музике: Владимир Манић

Лектор текста: проф. Н. Илић Текст читају: Р. Васиљевић, А. Паравина, Д. Радосављевић   

ЛеЗ 0005770      Висок - 2. део (Стара планина - документарни филм)  
ЛеЗ 0005762      Ирскивојни гајдаши ....Lourdes 2011.  
ЛеЗ 0005763      Српске гајде ,,навали се Шар планина,,   
 ЛеЗ 0005764      Унгурјанска четворка-гајде   
ЛеЗ 0005765      Чобанска мелодија-гајде      Рапсодија
ЛеЗ 0005766      Овакво мушко коло још нисте видели? (Видео)   Кућа
ЛеЗ 0005767      Ресавско благо Посета планини 2   Рапсодија

*

ЛеЗ 0005759      “Резултати лека су запањујући. Осетио сам мале, или скоро никакве споредне ефекте медикамента. Почео сам лагано да се враћам на посао и полако да живим нормалним животом”, рекао је Џејкобс   Откривен лек који “топи” ћелије рака  Аустралијски научници тестирали су лек који у великом броју случајева доводи до огромног побољшања код оболелих од рака, а код неких пацијената и до потпуног повлачења те болести        Читав свет

ЛеЗ 0005753      Зелени и црвени, храстови и Радгост Коритник. -  БЕОГРАД – Странка „Зелени Србије” упозорила је данас да се планира сеча храста - записа старог више векова и од историјског значаја, у селу Савинац, јер се нашао на траси пута Коридора 11.

Изградња трасе Београд - Прељина биће настављена након уклањања овог дрвета, чија се крошња простире на четири ара, наводи се у саоспштењу.

Та странка указује и да „грађевинци наводе да је рушење неизбежно, али истичу да су изненађени што током пројектовања није узет у обзир најстарији и највећи запис, када је рушење могло да се избегне”. .... ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

Др Ивана НиколићМишковић | 21/06/2013 18:27

Ovo je eklatantan dokaz da danasnje generacije naroda u Srbiji ne poznaju sopstvenu Istoriju : a i kako da je poznaju kad su SVI ucili po 1000 puta Partizanske Ofanzive Drugog Svetskog Rata koje je vodila KPJ sa drugom Titom i cule da postoji nekakav kosovski boj iz 1389 , aristokratski izdajica VUK Brankovic i jos nekakv odrubljivac kumovske glave Milos Obtenovic i reakcionarna samoproklamovana dinastija Karadjordjevica koji su izdali 1941 domovinu Srba, Hrvata i Slovenaca nacistickoj Nemackoj i pobegli sa narodnom zlatom u inostranstvo kod imperijalista? Mislim da ni dandanas nisu ispravljeni skolski programi Istorije za Srbe i takonce i dalje biti sve dok naslednici KPJ drze u svojom rukama Prosvetu.
Uvodjenje Skolske Slave Sveti Sava u prosvetne institucije bio je samo alibi za sve one koji sem imena ne poznaju kulturno-prosvetni znacaj tog srpskog plemickog sina i Svetog Coveka Save cija vrednost prevazilazi nacionalne okvire slavne srednjevekovne dinastije kojoj je pripadao.      Грабанцијаш

ЛеЗ 0005754      Из  ТИТОНИКА / Бела Тукадруз  . - Постоји извесна монолитност, слична монолитности публицистике и штампе, којом је отпочео тајни или псеудо час анатомије феномена титоизма. Та монолитност не допушта тако лако да се упозна драж јавног часа анатомије феномена, јер га скрива. Сирова проза, или публицистика, макар поседовала највише квалитете, не прелази црту монолитности, нити је подрива. Српска проза, не заносимо се, још очекује своје Флобере, како једном рече Парандовски, који би као пустињак из Кроасоа понављали наглас сваку реченицу која им се рађа под пером. Било је у српској прози неколико подстицајних покушаја, написаних књига и написаних речи о феномену титоизма, и оне су ишчупане из своје природне средине – епохе, гласа, мимике и геста, и ти покушаји су нешто више или мање – елипса или хипербола, више сужавају него што кондезују значење феномена титоизма, или га напросто проширују и уздижу. И Писац ових редова је још 1992. године завршио обимну књигу„Пропаст ТИТОНИКА“, коју није објавио, јер није желео да учествује у  одурној историји политичког кича….

Наравно, у том кич понашању нису узели учешћа само истакнути писци, многи писци, већ и широке народне масе. Дуго се већ чека на Рембранта савремене српске књижевности , на писца који ће направити један анатомски рез на моралном и књижевном профилу псеудо часа анатомије феномена, који се одужио!

Данило Киш, који је пред смрт написао  изврсну поему Песник револуције на председничком броду, започео је јавни час феномена, али није стигао да га доврши.

Ремрант је показао својим сликама шта је људско тело – изван духовних функција, изван душе, изван морала и идеала : само пробавна машина, мешина, сплет црева и живаца.

Професор Тулп растегнуо је анатомским ножицама влакна одране леве подлактице показујући својим ученицима клупко мишића и жила, вена и артерија кроз које више не кола крв. Он то све показује са миром и прибраношћу човека који зна, оно што већина наших писаца  о Ј. Б. Титу и титоизму не зна (или би тачније било рећи : што неће да зна). (…..)      Грабанцијаш

ЛеЗ 0005751     Мољковићев подсетник о цензури / Белатукадруз. - Листајући, по ко зна који пут, "Подсетник"  пок. Илије Мољковића у једном од наших провинцијских часописа, не могу а да не завапим:  О ЦЕНЗУРИ, свемоћној, у титоизму, писало се углавном узгред. Тек је 1991. године ужички часопис "Међај" ( бр. 26 - 27; уредник С. Басара) објављен блок посвећен КЊИГАМА НА ЛОМАЧАМА. Најбољи прилог - сведочанство у том часопису дао је један од маргинализованих писаца - Илија Мољковић ("Около судских забрана. Пошаст партијско - полицијских договора" ).

Био је то први глас који је поставио питање јавног ангажовања јавних личности.

"У најширој српској јавности, особито изванбеоградској, па и код мноштва српских интелектуалаца, Добрица Ћосић постао је поодавно НАЦИОНАЛНА КУЛТНА личност. - Да би се уопште "српски" мислило, ваљало је ићи на ћабу : питати шта он мисли..."

Мољковић се позабавио "приликама" "субјективно изабраним" - ЦЕНЗУРЕ, забране књига, листова, часописа, сликарских изложби, позоришних представа од 1968. године, па до 1980. године. Генерација српских писаца, рођених 1945. године и оних рођених касније, ДЕЦА СТРАВЕ, добили су волунтаристичко  васпитање : порасли су у клими идолатрије према политици.    Грабанцијаш

ЛеЗ 0005692      ПАЖЉИВИ ЧИТАЛАЦ, Коментари. Kuda Srbijo?  октобар 3, 2014  .... ТВ гледалац | 30/09/2014 12:52

Синоћ смо имали прилику да гледамо и слушамо дивну ТВ (РТС 2) емисију о Србији у Првом светском рату.Неки су (млађи) сазнали,а други се подсетили) на стравичнежртве Србије у том рату,али и величанствене победе њене војске(и народа). Велчанствена и брза победа солунских бораца (наших и савезничких) допринела је брзој капитулацији Бугарске,али и Аустро Угарске,која је капитулирала (4.новембра) само 4 дана после ослобођења Београда 1. новембра 1918. Обтзиром на допринос (и жртве) Србије у том рату ,ценећи заслугу Црвене армије и Титових вансрбијанских дивизија у ослобођењу Србије, сматрам да је ,ако се већ организује, ту параду Војске Србије требало организовати поводом ослобођења Београда 1918. без обзира што то није деценијски датум.Поредосталог,што поводом тог ослобођења нисмо никада ималио војне параде   Грабанцијаш

ЛеЗ 0005693      Зеничанин шесту зиму дочекао живећи у пећини. -  Објављено је 04.01.2015..

У близини Зенице, педесетдеветогодишњи Жарко Хргић шесту зиму заредом дочекао је у пећини која је раније била складишни простор оближњег каменолома. Некада је имао нормалан живот и породицу. Данас живи у пећини, а друштво му праве пси за које се и сам брине. Свакодневно одлази до града по храну након чега се враћа у свој “дом”.    Повратак порнографије

**

ЛеЗ 0005676      УЗБУНА / Мирољуб Милановић  децембар 25, 2013 ·

Мирољуб Милановић књижевни критичар, и приповедач. Професор у пензији. Живи у својој кући у Петровцу на Млави, с-и Србија

 И одмах ујутру
Учинише вијећу главари свештенички
Са старјешинама и књижевницима и сав сабор…

И предадоше га Пилату“

   По Марку, гл. 15. Стх. 1.

Тело несрећног Капиталца, ако је то био онај кога смо познавали, ставише на шаторско крило, умоташе, увезаше, па још једно преко првог, и  то на најосетљивијим местима где је капала још топла крв. Рањену задњу ногу обмоташе завојем испод кога су се папци само назирали. Затим тако упакован товар убацише у камион. Поворка крену полако. Лица пратилаца прекрила је тужна забринутост.

Ишли су главном улицом према опшинској згради застајући само на најпрометнијим раскрсницама. После сваког успоравања , број учесника се смањивао. Свако је рачунао на наредну улицу као на луку спасења. Али улице се проредише а општинска зграда се већ указивала у даљини    Грабанцијаш

ЛеЗ 0005677      Попис заборављених жртава децембар 21, 2013 

ИАКО је српски народ у 20. веку претрпео огромне цивилне и војне жртве, оне ни до данас нису побројане. На састанку 28 представника културних и научних институција, невладиних организација и удружења из Србије и Републике Српске договорен је конкретан план рада на прављењу јединствене базе података са именима и презименима, до којих се може доћи, свих страдалника у ратовима који су у прошлом веку дестковали Србе: два балканска, два светска, једном југословенском – грађанском и НАТО агресији.  – Величина једног народа огледа се и у односу према прецима. О томе колико су Срби у томе подбацили говори чињеница да не постоји евиденција гробаља ни тачни подаци о броју погинулих ратника Балканских ратова ни Првог светског рата. Не постоје чак ни тачни подаци о погинулим у рату НАТО против Србије 1999.    Грабанцијаш

ЛеЗ 0005678      СТАРЕ СРПСКЕ КУЋЕ, БРВНАРЕ, ВАЈАТИ…  децембар 10, 2013 ·

СТАРА СРПСКА КУЋА. Кућа треба да буде изграђена од материјала који се може добити из непосредне околине места на којем се гради, јер само тада неће бити узнемирена природна средина, а ни човек.

„Цовек је, прихватајући хез размишљања оно што долази са стране, изопачио себе и своје потребе. Зато се сада враћа индивидуалној градњи кућа које морају да задовоље две основне ствари: потребе корисника и услове поднебља. Није наш предак неке ствари радио из обести него се једноставно прилагодавао својој околини са жељом да му у кући буде удобно и топло. Захваљујући струји човек је изгубио контакт с ватром. Камин треба имати у кући због ватре. Због тога сам га у мојим пројектима вратио у куће за становање и одмор“, наводи један од примера „повратка у будућност“, професор Петровић.    Грабанцијаш

ЛеЗ 0005688      Са живог извора / Ристо Василевски. -  (Из поговора: Никола Вуколић: Жубори тишине.  - Ристо Василевски - Са живог извора стр. 361 –362)

(....)  Да би се сачинила антологија (која није ни избор, ни панорама, већ кондензација квалитета), треба испунити најмање два услова: постојање бујне, богате, слободне, ра-зноврсне стваралачке вегетације и постојање респектабилне личности антологичара, који располаже истанчаним укусом за језик и поетску остварљивост текста, затим маштом, имагинацијом, културом, сензибилношћу, великом одговорношћу и радном енергијом, те људским поштењем да испод плашта свог ауторитета не прокријумчари у дворац (кулу одабраних) неког уљеза који ту не припада.

Василевски је свакако један од најистакнутијих савремених македонских интелектуалаца, човјек широке културе, одличан познавалац поезије, не само оне која се ствара на његовом матерњем језику, него и оне у европ-ским размјерама....    Ко врапчији кљун

ЛеЗ 0005689      Ускоро летњи двоброј часописа „ЉУДИ ГОВОРЕ“ 19-20/2013.. - ..... ПРЕЋУТАНА ИСТИНА: Владимир Умељић, Франкфурт: Немачка ревизија историје Балкана на крају 20. и  почетку 21. века;  Бела Тукадруз алиас Мирослав Лукић: Тајна професора Младеновића. ПОЛЕМИКЕ: Владимир Умељић, Франкфурт: Сви греси Паула Мојзеса    Грабанцијаш

ЛеЗ 0005690   О страначком животу између два рата / Светислав Стефановић

фебруар 14, 2015 ·

О демократији без демократизма [1]

Република, 20. 03. 1920

 Покојни Скерлић је, у свом првом великом говору, као члан Главног одбора, на Земаљском збору Самосталне радикалне странке, подвргао био општој критици тада већ десет година рада те странке, истичући њену стерилност, њен чисто негативни карактер, исцрпен у негацији и борби против радикала и сконцентрисан, тако рећи, на саму личност Николе Пашића. Тражио је шире, демократскије организовање и делање странке. И, потом, као народни посланик, покушао је то сам у Народној Скупштини; но успео је да брзо буде ућуткан и умртвљен од својих сопствених другова     Грабанцијаш

***

ЛеЗ 0005686      Хлеб, со и ракија за "покварењаке". - Уз кувара Кусту и "гушчију камарилу" на менију, отворен девети филмски и музички фестивал у Мокрој Гори. Гароне: Други пут сам овде међу пријатељима, у овом амбијенту ослобођеном свих баналних вишкова   ЗАВЕТИНЕ у вашем крају

ЛеЗ 0005687      После дугогодишње потраге за вечном кућом свог прадеде генерала Миткијевича-Жолтока, Рогозин сматра да он, ипак,почива негде у Србији.... -... У аустроугарском "лагеру" у кршевитој забити кадети су учили по програму царских војних академија, а професори су им били официри највернији заклетви. Они нису желели да оду у богате европске метрополе, као већина емиграната из виших слојева, јер су веровали да ће се вратити у победничком рату. У руски корпус су почели да се пријављују чак и Срби фасцинирани вештинама и културом кадета. О том времену сведочи и запуштено руско гробље у Билећи, на коме почивају и високи царски официри. Кадетско училиште из Билеће се 1933. преселило у Војводину, у Белу Цркву, где се још 1920. доселило више од 2.500 "белих" Руса. Међу њима су били и кадети који су убрзо наставили школовање и обуку, јер су се доселиле комплетне школске установе: Николајевско кавалеријско училиште из Петербурга, Марински Донској институт из Новочеркастка, Кримски кадетски корпус. Кад је Кадетски корпус из Сарајева 1929. дошао у Белу Цркву, они су се ујединили у Први Руски кадетски корпус великог кнеза Константина Константиновича. На донедавно запуштеној парцели на белоцркванском гробљу почива 650 Руса, међу којима 19 царских генерала. Оригиналну документацију и музеј ове заједнице уништили су 1944. црвеноармејци.. -   ТАЈНА ГЕНЕРАЛОВЕ САХРАНЕРУСКИ општевојни савез, који је радио на уједињењу свих "белих" у изгнанству, ради рушења комунистичког режима у отаџбини, основао је 1924. генерал Врангел са својим штабом, у коме је био и Рогозинов чукундеда, генерал Николај Антонович Миткијевич-Жолток. Планови Врангела о ослободилачком рату су се угасили заједно са Врангеловим животом. Он је умро у Белгији 25. априла 1928, а сумњало се да је отрован. Његови сарадници из штаба су нестали у јавности, кад су му испунили последњу жељу, да буде сахрањен у Београду у руској Цркви Свете тројице на Ташмајдану. Претпоставља се да је међу њима био и генерал Миткијевич-Жолток     Цариградским  друмом

ЛеЗ 0005671      ВЕДРИНА СЛОБОДНОГ ДУХА.  - У Српском народном позоришту почеле пробе представе "На Дрини ћуприја" у режији Кокана Младеновића. Очекује се пуно метафоричких слика, уз величанствену музику Ирене Поповић - Мост као симбол наших подела. - Премијера представе "На Дрини ћуприја" најављена је за 12. март 2016. године, на сцени "Пера Добриновић" Српског народног позоришта      Уво

ЛеЗ 0005673      О чему се овде, у ствари, ради? У БиХ и Црну Гору из Гвантанама су пребачена двојица бивших затвореника, држављани Јемена и Египта. - КАКО је потврдио Пентагон, Абдула Азиза ал Сувејди - према "Викиликсу" један од бивших бораца Ал каиде и тренер бомбаша ове терористичке организације у кампу Тарнак фарм близу Кандахара у Авганистану - упућен је у среду из америчког затвора Гвантанамо у Црну Гору, "како би започео нови живот". Долазак Ал Сувејдија, држављанина Јемена кога су Американци пре осам година сматрали "притвореником високог ризика", изазвао је узбуђење у Црној Гори .... Према незваничним информацијама, Тарик Махмуд ал Салах био је члан одреда "Ел муџахид" и припадник египатске групе муџахедина која је почетком рата дошла у БиХ да се бори на страни Армије БиХ. По завршетку рата, отишао је из БиХ и прикључио се Ал каиди. Иначе, у египатској групи било је око 100 држављана Египта који су били чланови озлоглашеног одреда "Ел муџахид" и који су починили зверска убиства заробљених српских војника и цивила на Озрену. Џевад Галијашевић, експерт за борбу против тероризма, каже за "Новости" да је ова египатска група од Алије Изетбеговића добила пасоше и држављанства БиХ. - Они су сада законити држављани БиХ. Тарик Махмуд Ахмед ал Салах, према одређеним информацијама, особа је која је требало да учествује у извођењу терористичких напада на тлу Велике Британије и САД, и због тога је ухапшен. Може се очекивати да БиХ буде изручено у наредном периоду још десетак Египћана који сада леже у Гвантанаму а имају држављанства БиХ - истиче Галијашевић.   Уво

ЛеЗ 0005674      ПРЕПИСКА Са  сарадницима и пријатељима „Заветина“, познатим и непознатим посетиоцима „Сазвежђа З“, добрим и оним другим људима, верујућима и неверујућима,  људима сасвим супротних ставова и мишљења, ... и др. –  .   Писма Р. Јаковљева, М. Димитријевића, Р. Василевског, М. Лукића, Батурана      Cogito

****  

ЛеЗ 0005675      Интервју с Николом Теслом из 1899. године

јун 23, 2014 · НОВИНАР: Футуристи кажу да су Двадесети и Двадесет
Први Вијек рођени из главе Николе Тесле. Они славе Обратно
Магнетско Поље и пјевају химне Индукцином Мотору.
Њиховог творца називају ловцем који је у своју мрежу
ухватио Свјетлост из дубине Земље, и ратником који је заробио
Ватру из неба. Отац Наизменичних Струја учиниће да Физика
и Кемија завладају половином свијета. Индустрија ће га
прогласити за свог врховног свеца, а Банкари за највећег
доброчинитеља. У лабораторију Николе Тесле први пут је разбијен
атом. Ту је створено оружје које вибрацијама изазива
земљотрес. Ту је откривен и Црни Космички Зрак. Пет раса
молиће му се у Храму Будућности, јер их је научио великој
тајни да се Емпедоклови Елементи напоје животним силама из
ТЕСЛА: Да, то су нека од мојих важнијих открића. Ја сам
ипак поражен човјек.
Ја нисам остварио оно највеће што сам могао.
НОВИНАР: Шта је то, господине Тесла?
ТЕСЛА: Хтио сам освијетлити читаву Земљу. У њој је довољно
Електрицитета да постане друго Сунце. Свијетлост би сијала око
полутара, као прстен око Сатурна      Грабанцијаш

ЛеЗ 0005669      Три песме Александра Лукића  јануар 19, 2014. -   ДАР МАР – МЛАДЕ ИСКУШЕНИЦЕ

Девојачки кловновски нос тог октобарског јутра
окупан сузама пред мајчиним гробом
светлуцао је жешће од пламена
мермерног споменика подигнутог за вечна времена.

Прапорце сувог семења клатио је ветар
уз ногу ожалошћене цуре. Тек штуре
су мисли у тренутку биле те кћери
кад се затекла пред гробом сама   Грабанцијаш

ЛеЗ 0005659      Новинарска патка, или заиста: На поклон имања и куће? - У МОЈОЈ родној Папратни је, изгледа, најгоре: данас тамо нема ниједног човека, а после Другог светског рата је било 100 кућа и 550 становника - подсећа проф. др Вита Милић, са Техничког факултета у Бору. - Окупљамо се једанпут годишње на Светог Јеремију. Дође нас и до 150 из целе Србије и белог света. Исто је и у суседној Репушници за Свету Тројицу. Тамо су Дрина и Никола Јовановић обновили стару кућу. Кључ стоји на спољним вратима, ко наиђе може да заложи ватру, да се одмори и окрепи ракијом и вином. Дођу ловци, планинари, сакупљачи лековитог биља. На дрвеној табли, на кући, пише:

„Овде је крајем 20. века започето гашење српских села. Репушница је прва, нажалост не и последња. Угасила се Папратна, ускоро ће и Габровница, Татратница... До 2020. године нестаће, кажу, још 1.500 српских села. Србијо, стави прст на чело, спаси своје село. (Оно те је одржало, не песма, њему хвала). На Св. Тројицу Репушничани и остали српски домаћини“.

Професор Милић, чим се отопе снегови, сваког викенда одлази у Папратну и с мајком Росом брине о 20 кошница, сакупља лековито биље, орезује воћке и, вели, свако јутро се умива на Репушничкој, као суза, бистрој реци.    Србија у огледалу

ЛеЗ 0005660      Горњи и Доњи Рињ код Беле Паланке од гашења чува по један мештанин. -  Бела Паланка, некадашња римска Ремизијана, која је у окружењу три природна парка, имала је значајнију улогу у источном римском царству пре много векова него у савременој Србији. Многа од 46 села, нарочито на ободу Сврљишких планина, али и Суве планине, пред гашењем су. - СВАКЕ године Србија изгуби један град величине Јагодине или Руме, упозоравају демографи. Србија данас има 300 хиљада душа мање него пре десетак година, поручују статистичари. Од 165 општина позитивним прирастом могу да се похвале само четири! 

Невесела демографска слика земље још је суморнија на селу, поготово на југоистоку. Гасе се вековна огњишта, школе су одавно празне, а оно мало живота пулсира у времешним људима заборављеним од рода и порода, и државе такође.

   Србија у огледалу

ЛеЗ 0005661      Држава се према селима односи као да је то минимални и готово неважни део територије. А политичари се занимају за сељаке, њихове оборе и оранице у време избора и изборних кампања. -  Шуме гутају цела села. -  Острозуб се предао, у њему више нема живота. На бедемима Јаворја остала је само немоћна Гмитра Илић (90). У Медвеђи је за десет година преполовљен број становника, а у Црној Трави има само 200 радно способних Црнотраваца. За десет година држава слободно може да отпише Црну Траву, Медвеђу, Бојник, Лебане и делове Власотинца и Лесковца. Остаће пространства у којима тренутно живи мање становништва него крајем 19. века. Становници ових живописних села лако се могу пребројати. Ретко ко од њих је млађи од 50 година. Само три бебе рођене су прошле године у Црној Трави, што је прослављено као златна медаља на олимпијади      Србија у огледалу

****

ЛеЗ 0005657      Иницијатива "Заветина"

„Заветине“ и у вашем крају

Девиза „Заветина“ је Србијом уздуж и попреко, - обићи она села која пропадају или која су сасвим пропала, али и сва она друга места у тзв. Брдској србији, далеко од очију и културне и пиолитичке Србије, где се сељаци – једини прави грађани Србије који се још увек грчевито боре за опстанак на темељима и искуству својих предака. Оставити записе, тонске, филмске, текстуалне; отргнути од заборава и прибележити можда у последњим данима нешто што ће већ сутра и прекосутра нестати – неповратно. Забележити казивања, обичаје, сећања, изреке –као што је то пре неколико година чинио „Расковник“, један од часописа који је штампан у 7000 примерака и био читан, можда најчитанији српски часопис. „Расковник“ је успевао, како уз помоћ умних и упорних и образованих људи (др Владете Кошутића, др Бревинца, др Витошевића...) тако и уз записе и казивања људи из обичног народа да ухвате много тога драгоценог – из Хомоља, Буџака, са југа Србије, из Црне горе и других крајевима где истрајава српски сељак, и да тако, штампајући све то, сачувају као драгоцена сведочаснтва духовног живота српског сељака...

Београдаска (и истовремено и мишљеновачка)„Заветина“ Мирослава Лукића, може стићи и у ваш крај, не на гозбу, него на виђење, и разговор, и мобу, да уз заједнички напор и покушај , уз вашу помоћ и помоћ наших старих и добрих пријатеља, покушамо да сачувамо од нестајање несумњиве трагове духовног живота     ЗАВЕТИНЕ у вашем крају

ЛеЗ 0005658      Један сан и Објашњење, или Фатморгане Completariuma. - ОБЈАШЊЕЊЕ?

Овај сан и следећи редови заслужују извесно, макар и непотпуно објашњење. Постоји простор последњег, апсолутног Ђубришта. За мене је то од најраније младости био предео између вароши Кучева на обалама Пека и влашких села Шевица и Нересница -једна од најчудноватијих пешчаних пустиња са динама високим и по тридесетак и више метара. Ту су их избацили највећи багери на свету испирајући из шљунка самородно злато. У тој пустињи има неколико језера насталим радом багера. Ту сам у своје време в и д е о Комплекс СПАСОВО. Ту на том пешчаном Ђубришту… А после су се наметнули : Дубраве, предели где је одрасла моја мајка, Златни Расуденац, имање које је она донела у мираз, и Пудино – имање Лукића далеко од родног села на обронцима Хомоља, где су некада биле бачије, од којих су остали само камени темељи.. Ћерамида, шут и шуме липа…
Ђубриште. На таквом Ђубришту сваки отпадак је коначан и не може се више употребити.
Предмети овде постоје окренути звездама – то је најтачније што се може рећи о томе       ПетаСрбија

ПС.  – Следећи, број излази  (ако бог да)  на Света Три Јерарха, 12 фебруара...  2016.