...

...
САЗВЕЖЂА

Никад не заборавите

Најдрагоценији су они пријатељи које не познајемо. – Најбољи су они владари који траже друштво мудрих људи, а најгори су они мудри људи који траже друштво владара. – Ко има чворугу на челу, требало би повремено преко ње прећи руком. – Богаташи и тврдице личе на магарце који носе скупе товаре, а хране се јечмом и овсом. – Вредност човека налази се у његовом срцу и језику. - Живите сложно као браћа, а у послу поступајте као странци! – Човеково огледало су његова дела. – Ако желиш да нека земља пропадне, помоли се да у њој буде много вођа. – Не поправљај ако није поломљено. – Осим смрти и пореза ништа није сигурно. – Ко живи у нади, тај умире од глади... – Учи народ, учи од народа... – Река која тече нађе себи пут. – Зао човек несрећа је завичаја. - Ко се са истином дружи тај срећу заслужи. – Најбољи друг је мајка, најбоља земља отаџбина.На свету је десет богатстава и свих десет су истина!...

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

петак, 29. јануар 2016.

НОВИБУСУР – Новине будућности „Сурбита“ : (00384)


ИСТИНА ЈЕ ЧЕСТО НАЈСИГУРНИЈА НЕИСТИНА

НЕКА СЕ ЧУЈЕ И ДРУГА СТРАНА

Пре нешто више од две године, ваздушна пијавица налик торнаду сручила се око 17 сати на рубне делове Сомбора, чупајући дрвеће и воћке, рушећи кровове, носећи ограде и грађевински материјал. Оштећено је више од 300 објеката у улицама Ливадској, Ади Ендреа, Филипа Кљајића и Вука Караџића, али нема повређених. Пијавица се спустила, како тврде многобројни очевици, са запада и за само пар минута ковитлаца који је на висини од тридесетак метара витлао подигнуте кровове, воћке, грађевински материјал, бицикле и алате преместио тоне и кубике у комшијска дворишта и баште и на удаљености и до 200 метара. Пијавица је била праћена гласним шиштањем и олујним ветром, као и провалом облака. Захваљујући брзој интервенција грађана и интервентних екипа ватрогасаца, последице су брзо уклоњене, али су многи кровови остали без црепа и кибли. Материјална штета је велика, а већина кућа није била осигурана. – Како и зашто?
Постоје ли вампири, или су то измишљотине?  - Један Књишки Мољац, пише следеће: «Многи људи сматрају да им је живот препун превирања, туге, разочарања и неуспјеха помијешаних с јако мало сретних тренутака у којима се истински осјећају сретни и задовољни. Врло често оптужујемо сами себе за све невоље које су нам се догодиле, али у већини случајева је за нашу истинску мизерију крив „психички вампир“ око нас или у нама!
Настављамо с изводима из невјеројатне књиге Barbare E. Hort: Unholy Hungers- Encountering Psychic Vampire in Ourselves & Others или Проклета глад – Сусрет с психичким вампиром у нама и другима, која нам објашњава све механизме настајања, развоја, детекције и обране од вампиризма. / О крађи животне енергије се говорило миленијима кроз народске приче, митове и легенде о вампирима који сишу крв својих жртава, но у истима су се такођер појављивале приказе храњења месом, крвљу, физичком виталношћу и психичком енергијом. Од све четири врсте вампирског храњења народ је одувијек сматрао како је храњење психичком енергијом најгори облик вампиризма.* Ово мишљење дијеле вампиролози и само прокламирани вампири, као што су припадници „Сетовог храма“ (Вампирског удружења Сотанистичке цркве)...»
Човеку свакога дана прети опасност од човека!  Знали су латински мудраци. Нарочито је у опасности кад је човек сам, усамљен – јер онда многи мисле да је Бог или ђаво. Треба се чувати уметника који говоре, али то никад није оно што је боље него ћутање. Таквих се треба чувати. Као и оних, чија је животна девиза: Или Цезар, или ништа!
Књиге су написане о користољубљу и о политици, али довољно је рећи само да је поштење најбоља политика.
Међутим, на Балкану је политика све загадила, осим можда Височке реке, језера, равнице, људске душе, градове и села. Савест је .... замућена, мутна, придављена. Зато што је чиста савест  као хиљаду сведока.  Ми имамо много паметних и школованих људи, али нико није  паметан за себе, па је све то узалуд! Има књига које сам, написао , које су трчале испред времена! Било је време кад се ништа није могло рећи и време кад се нешто могло рећи, али никад не долази оно о чему сањају песници  - време кад се све може рећи!
Да би човек достигао успех мора да зна кад шта ради.
Пут до оздрављења води преко упознавања болести. Болести има разних – далеко им лепа кућа!
Крађа животне енергије, вампиризам савремени, или древни, наступа  уз помоћ перфектне камуфлаже, савршених лажи, савршене мимикрије.  Да би та крађа била могућа, лопов узима облик пријатеља, љубавнице, срдачног и истрајног сарадника,  - а у суштини,  човек пун енергије је одлична ловина, за мајсторе  и ловце за постављање замки.Као што жеђ и љубавна бол не знају за стид, тако и амбициозни и празни људи,  претварају се у ваше лажне пријатеље, а у ствари су пијавице, не оне медицинске, него оне много страшније, злокобније, вампирске или ваздушне, као са почетка овог записа.  Дуго се овде чекало на истину, док је истина стигла лаж је сву Србију прогутала!
А они који су говорили истину, борили се за истину, није да их није било, напротив, нестали су, јер нису пред вратима имали спремног коња и једну ногу на стремену!

У Београду,  на Часне вериге  Св. Апостола Петра...  
29. јануара  2016, Преподобни Ромило Раванички
 М. Лукић
 _
*
Енергетски вампир је на жалост чињеница, а не измишљотина. - Психички вампиризам не само да је најгора врста вампиризма, већ и најуобичајенија врста, која еруптира сваки пут у некој особи која је гладна љубави и која је због недостатка љубави одлучила исисавати друге да би некако успјела избјећи потпуну емоционалну смрт. У митовима вампирско избјегавање смрти је у бити промашај, вампир не може обновити властиту крв и због тога није у ствари жив. Умјесто тога вампир је припадник свијета сумрака – свијета „неживих“ гдје константо мора утаживати своју глад с крвљу живих. Слично томе, особа у којој превладава вампирски архетип не може само-обнављати психичку енергију и живот. Умјесто тога налази се у стању вјечитог лимба, у којем мора константно искориштавати друге људе како би задовољо своју неутаживу проклету глад.
Због чега дозвољавамо да се вампири с нама хране? - Митови нам говоре да вампири најчешће нападају ноћу, док ми падамо у стање налик несвијести. То у ствари објашњава да ми дозвољавамо храњење вампира с нама јер у бити не схваћамо у потпуности што нам се догађа. Најважније од свега, ми смо најрањивији на нападе психичких вампира када смо не-свјесни њихове перфектне камуфлаже када нам такве особе постају; љубавници или пријатељи.

         


               


*
(Прототип)   113  (Прототип ЕнциклопедијеЗАВЕТИНА)   


На дугом путу нема лаког терета. Да ли се, овом - сто тринасестом страницом  будуће Енциклопедије СУРБИТА (или лексикона "Заветина", тј. објављених, сакупљених прилога на разне теме) стигло на трећину пута, или на половину?  Хоћу ли постати човек  кад стигнем до   ЛеЗ 0010000? Јер чини ми се да ми стално неко иза леђа, из таме понавља: Постаћеш човек кад добијеш сина, посадиш воћку и напишеш књигу!  -  Сина сам добио пре 35 лета, липе сам и тополе садио још док сам био младић, а књига сам написао више него што бих могао да их набројим.  Чему све то? Колико то помаже - некима, људима? И да ли помаже? И  шта је све то, тако скупљено, на једном месту, као на вашару?  Одушевљен сам двема естонским пословицама. - Свако говори о вашару онако како је на њему прошао.. И она друга, много горча: "Ако се не испече добар хлеб, недељу дана је изгубљено;  ако је жетва лоша, годину дана је изгубљено; ако брак не успе, читав живот је изгубљен"...Имам ли читаоце? Ко су они? Лењи, површни, празноглави? (Празан мозак је је радна соба ђавола!)Ноћ је, роје се мисли... Да ли се ја то припремам да одустанем, да станем? Опет неко из таме ноћне толкује: Ко напусти своје жеље, почиње умирати... (24.01.2016.Увече)

(Прототип)   114  (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)   ЛеЗ 0005703      Обичном човеку требало би више од 21 године да прочита сваки текст објављен на енглеском језику на Википедији, онлајн енциклопедији која има 37,9 милиона чланака на 288 језика. –  На Википедији 37,9 милиона чланака на 288 језика. – Онлајн енциклопедија, која је настала 15. јануара 2001. тренутно има више од пет милиона текстова написаних на енглеском, а више од 330.000 на српском језику. Википедија је јуче у свету, али и у Београду, прославила свој 15. рођендан, а како је Тањугу објаснила портпаролка Викимедија Србија Ивана Гусларевић обичан човек 21 годину не би смео да спава нити да ради било шта друго осим читања. Гусларевић је објаснила да је Википедија пројекат енциклопедије отвореног садржаја на интернету, који развијају добровољци уз помоћ посебног софтвера, и да је цела идеја да милиони добровољаца широм света деле знање и тиме стварају највећу енциклопедију у људској историји. „Википедија је променила дефиницију знања, јер у сваком тренутку можете да дођете до информације. Сви, попут новинара, ученика, студената, користе Википедију као почетно место за истраживање“, рекла је Гусларевић и додала да, када би било потребно 7.500 књига да би се Википедија одштампала. Уместо листања толико страница, како је истакла, информације Википедије приступачне су за свега неколико секунди. Узевши у обзир чињеницу да сваки корисник Интернета може да пише и уређује текстове на Википедији, често се јавља сумња у ваљаност и истинитост њених података. Када је реч о релевантности Википедије, она је релевантна као и свака друга енциклопедија, нагласила је Гусларевић и указала на чињеницу да се и она, као и класичне енциклопедије, пише према стриктним правилима и да информације написане на њој морају да буду проверљиве и подржане изворима и референцама. „Патролери, администратори, чек-јузери, стјуарти, то су неке функције које имају википедијанци и који редовно, на дневном нивоу, проверавају нове чланке и нове измене, истинитост података. Такође, сваки чланак на Википедији има своју страницу за разговор, тако да и други википедијанци могу да укажу да неки податак евентуално није тачан, да имају бољи и да за њега наведу изворе“, објаснила је Гусларевић. .... 


ЛеЗ 0005771     ТВ театар: Живео живот Тола Манојловић
 Објављено је 18.04.2014. "Јао, кад бих могао да дохватим онај високи плави балон,што је као лубеница...", говорио је, у својој монодрами "Живео живот Тола Манојловић", по тексту Моме Димића, млади Петар Краљ. Пуних четрдесет година, Петар Краљ је играо старог човека, Толу Манојловића из Неменикућа крај Младеновца, каменоресца, народног мудраца, српског сељака. У међувремену, Петар Краљ је достигао године свог јунака, а сам јунак и аутор драме су отишли од нас."Боли ме и ова капа, ово одело на мени", каже доктору Тола, вечити болесник, а пун енергије за причу без краја.Више од 200 000 гледалаца пратило је, у извођењу Петра Краља, више од четрдесет година догодовштине чудног српског сељака, каменоресца испод Космаја, Толе Манојловића.
„Сад сам га претрчао, рекао је Петар Краљ у време снимања монодраме „Живео живот Тола Манојловић", у Атељеу 212, 2007. године."Кад је Мома Димић написао текст, прави Тола Манојловић је имао педесет седам година, а сад...Тад сам га играо као млад човек и глумац...Играо сам човека кога сам, једним делом, и замишљао. Он нема неког правог сукоба, осим са оним што му се као случајно дешава, са тим неким болештинама које га спопадају, али он, ипак, води један весео живот..."
  Петар Краљ је Толу Манојловића пронео кроз читав свет, са истим жаром, са којим је играо све своје многобројне јунаке. Ипак, „Живео живот Тола Манојловић" остаје „лична карта" Петра Краља, по коме ће се памтити читав један менталитет, као и геније једног од најбољих драмских уметника, кога је српски језик имао.  

ЛеЗ 0005769      Висок - 1. део (Старапланина - документарни филм). -  Документарни филм "Висок" на документарни и уметнички начин представља живот Старе планине кроз четири годишња доба. С неизмерним ентузијазмом и упорношћу, Владимир Манић је читаву једну деценију својом камером бележио живот планине. За многе импресивне призоре у животињском и биљном свету, он је понекад морао да остане у дивљини данима и недељама, покушавајући да продре у многе тајне. Тако се, на пример, по први пут на филму приказују новооткривена станишта птица која нису до тада забележена на нашим просторима и биљне врсте непознате науци. Преко 100 сати снимљеног материјала о ретким биљним и животињским врстама, височким сточарима, старим насељима, манастирима и црквама, природним лепотама дивљих предела, планинских врхова, клисура и кањона уобличено је у филм који представља мозаик живота и вредно сведочанство за будућност. Сценарио, режија, камера, текст, избор музике: Владимир Манић
Лектор текста: проф. Н. Илић Текст читају: Р. Васиљевић, А. Паравина, Д. Радосављевић   

ЛеЗ 0005770      Висок - 2. део (Стара планина - документарни филм)  
ЛеЗ 0005762      Ирскивојни гајдаши ....Lourdes 2011.  
ЛеЗ 0005763      Српске гајде ,,навали се Шар планина,,   
 ЛеЗ 0005764      Унгурјанска четворка-гајде   
ЛеЗ 0005765      Чобанска мелодија-гајде      Рапсодија
ЛеЗ 0005766      Овакво мушко коло још нисте видели? (Видео)   Кућа
ЛеЗ 0005767      Ресавско благо Посета планини 2   Рапсодија


*



ЛеЗ 0005753      Зелени и црвени, храстови и Радгост Коритник. -  БЕОГРАД – Странка „Зелени Србије” упозорила је данас да се планира сеча храста - записа старог више векова и од историјског значаја, у селу Савинац, јер се нашао на траси пута Коридора 11.
Изградња трасе Београд - Прељина биће настављена након уклањања овог дрвета, чија се крошња простире на четири ара, наводи се у саоспштењу.
Та странка указује и да „грађевинци наводе да је рушење неизбежно, али истичу да су изненађени што током пројектовања није узет у обзир најстарији и највећи запис, када је рушење могло да се избегне”. .... ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ
Др Ивана НиколићМишковић | 21/06/2013 18:27
Ovo je eklatantan dokaz da danasnje generacije naroda u Srbiji ne poznaju sopstvenu Istoriju : a i kako da je poznaju kad su SVI ucili po 1000 puta Partizanske Ofanzive Drugog Svetskog Rata koje je vodila KPJ sa drugom Titom i cule da postoji nekakav kosovski boj iz 1389 , aristokratski izdajica VUK Brankovic i jos nekakv odrubljivac kumovske glave Milos Obtenovic i reakcionarna samoproklamovana dinastija Karadjordjevica koji su izdali 1941 domovinu Srba, Hrvata i Slovenaca nacistickoj Nemackoj i pobegli sa narodnom zlatom u inostranstvo kod imperijalista? Mislim da ni dandanas nisu ispravljeni skolski programi Istorije za Srbe i takonce i dalje biti sve dok naslednici KPJ drze u svojom rukama Prosvetu.
Uvodjenje Skolske Slave Sveti Sava u prosvetne institucije bio je samo alibi za sve one koji sem imena ne poznaju kulturno-prosvetni znacaj tog srpskog plemickog sina i Svetog Coveka Save cija vrednost prevazilazi nacionalne okvire slavne srednjevekovne dinastije kojoj je pripadao.      Грабанцијаш

ЛеЗ 0005754      Из  ТИТОНИКА / Бела Тукадруз  . - Постоји извесна монолитност, слична монолитности публицистике и штампе, којом је отпочео тајни или псеудо час анатомије феномена титоизма. Та монолитност не допушта тако лако да се упозна драж јавног часа анатомије феномена, јер га скрива. Сирова проза, или публицистика, макар поседовала највише квалитете, не прелази црту монолитности, нити је подрива. Српска проза, не заносимо се, још очекује своје Флобере, како једном рече Парандовски, који би као пустињак из Кроасоа понављали наглас сваку реченицу која им се рађа под пером. Било је у српској прози неколико подстицајних покушаја, написаних књига и написаних речи о феномену титоизма, и оне су ишчупане из своје природне средине – епохе, гласа, мимике и геста, и ти покушаји су нешто више или мање – елипса или хипербола, више сужавају него што кондезују значење феномена титоизма, или га напросто проширују и уздижу. И Писац ових редова је још 1992. године завршио обимну књигу„Пропаст ТИТОНИКА“, коју није објавио, јер није желео да учествује у  одурној историји политичког кича….
Наравно, у том кич понашању нису узели учешћа само истакнути писци, многи писци, већ и широке народне масе. Дуго се већ чека на Рембранта савремене српске књижевности , на писца који ће направити један анатомски рез на моралном и књижевном профилу псеудо часа анатомије феномена, који се одужио!
Данило Киш, који је пред смрт написао  изврсну поему Песник револуције на председничком броду, започео је јавни час феномена, али није стигао да га доврши.
Ремрант је показао својим сликама шта је људско тело – изван духовних функција, изван душе, изван морала и идеала : само пробавна машина, мешина, сплет црева и живаца.
Професор Тулп растегнуо је анатомским ножицама влакна одране леве подлактице показујући својим ученицима клупко мишића и жила, вена и артерија кроз које више не кола крв. Он то све показује са миром и прибраношћу човека који зна, оно што већина наших писаца  о Ј. Б. Титу и титоизму не зна (или би тачније било рећи : што неће да зна). (…..)      Грабанцијаш

ЛеЗ 0005751     Мољковићев подсетник о цензури / Белатукадруз. - Листајући, по ко зна који пут, "Подсетник"  пок. Илије Мољковића у једном од наших провинцијских часописа, не могу а да не завапим:  О ЦЕНЗУРИ, свемоћној, у титоизму, писало се углавном узгред. Тек је 1991. године ужички часопис "Међај" ( бр. 26 - 27; уредник С. Басара) објављен блок посвећен КЊИГАМА НА ЛОМАЧАМА. Најбољи прилог - сведочанство у том часопису дао је један од маргинализованих писаца - Илија Мољковић ("Около судских забрана. Пошаст партијско - полицијских договора" ).
Био је то први глас који је поставио питање јавног ангажовања јавних личности.
"У најширој српској јавности, особито изванбеоградској, па и код мноштва српских интелектуалаца, Добрица Ћосић постао је поодавно НАЦИОНАЛНА КУЛТНА личност. - Да би се уопште "српски" мислило, ваљало је ићи на ћабу : питати шта он мисли..."
Мољковић се позабавио "приликама" "субјективно изабраним" - ЦЕНЗУРЕ, забране књига, листова, часописа, сликарских изложби, позоришних представа од 1968. године, па до 1980. године. Генерација српских писаца, рођених 1945. године и оних рођених касније, ДЕЦА СТРАВЕ, добили су волунтаристичко  васпитање : порасли су у клими идолатрије према политици.    Грабанцијаш

ЛеЗ 0005692      ПАЖЉИВИ ЧИТАЛАЦ, Коментари. Kuda Srbijo?  октобар 3, 2014  .... ТВ гледалац | 30/09/2014 12:52
Синоћ смо имали прилику да гледамо и слушамо дивну ТВ (РТС 2) емисију о Србији у Првом светском рату.Неки су (млађи) сазнали,а други се подсетили) на стравичнежртве Србије у том рату,али и величанствене победе њене војске(и народа). Велчанствена и брза победа солунских бораца (наших и савезничких) допринела је брзој капитулацији Бугарске,али и Аустро Угарске,која је капитулирала (4.новембра) само 4 дана после ослобођења Београда 1. новембра 1918. Обтзиром на допринос (и жртве) Србије у том рату ,ценећи заслугу Црвене армије и Титових вансрбијанских дивизија у ослобођењу Србије, сматрам да је ,ако се већ организује, ту параду Војске Србије требало организовати поводом ослобођења Београда 1918. без обзира што то није деценијски датум.Поредосталог,што поводом тог ослобођења нисмо никада ималио војне параде   Грабанцијаш
ЛеЗ 0005693      Зеничанин шесту зиму дочекао живећи у пећини. -  Објављено је 04.01.2015..
У близини Зенице, педесетдеветогодишњи Жарко Хргић шесту зиму заредом дочекао је у пећини која је раније била складишни простор оближњег каменолома. Некада је имао нормалан живот и породицу. Данас живи у пећини, а друштво му праве пси за које се и сам брине. Свакодневно одлази до града по храну након чега се враћа у свој “дом”.    Повратак порнографије



**
ЛеЗ 0005676      УЗБУНА / Мирољуб Милановић  децембар 25, 2013 ·
Мирољуб Милановић књижевни критичар, и приповедач. Професор у пензији. Живи у својој кући у Петровцу на Млави, с-и Србија
 И одмах ујутру
Учинише вијећу главари свештенички
Са старјешинама и књижевницима и сав сабор…
И предадоше га Пилату“
   По Марку, гл. 15. Стх. 1.
Тело несрећног Капиталца, ако је то био онај кога смо познавали, ставише на шаторско крило, умоташе, увезаше, па још једно преко првог, и  то на најосетљивијим местима где је капала још топла крв. Рањену задњу ногу обмоташе завојем испод кога су се папци само назирали. Затим тако упакован товар убацише у камион. Поворка крену полако. Лица пратилаца прекрила је тужна забринутост.
Ишли су главном улицом према опшинској згради застајући само на најпрометнијим раскрсницама. После сваког успоравања , број учесника се смањивао. Свако је рачунао на наредну улицу као на луку спасења. Али улице се проредише а општинска зграда се већ указивала у даљини    Грабанцијаш


ЛеЗ 0005677      Попис заборављених жртава децембар 21, 2013 
ИАКО је српски народ у 20. веку претрпео огромне цивилне и војне жртве, оне ни до данас нису побројане. На састанку 28 представника културних и научних институција, невладиних организација и удружења из Србије и Републике Српске договорен је конкретан план рада на прављењу јединствене базе података са именима и презименима, до којих се може доћи, свих страдалника у ратовима који су у прошлом веку дестковали Србе: два балканска, два светска, једном југословенском – грађанском и НАТО агресији.  – Величина једног народа огледа се и у односу према прецима. О томе колико су Срби у томе подбацили говори чињеница да не постоји евиденција гробаља ни тачни подаци о броју погинулих ратника Балканских ратова ни Првог светског рата. Не постоје чак ни тачни подаци о погинулим у рату НАТО против Србије 1999.    Грабанцијаш


ЛеЗ 0005678      СТАРЕ СРПСКЕ КУЋЕ, БРВНАРЕ, ВАЈАТИ…  децембар 10, 2013 ·
СТАРА СРПСКА КУЋА. Кућа треба да буде изграђена од материјала који се може добити из непосредне околине места на којем се гради, јер само тада неће бити узнемирена природна средина, а ни човек.
„Цовек је, прихватајући хез размишљања оно што долази са стране, изопачио себе и своје потребе. Зато се сада враћа индивидуалној градњи кућа које морају да задовоље две основне ствари: потребе корисника и услове поднебља. Није наш предак неке ствари радио из обести него се једноставно прилагодавао својој околини са жељом да му у кући буде удобно и топло. Захваљујући струји човек је изгубио контакт с ватром. Камин треба имати у кући због ватре. Због тога сам га у мојим пројектима вратио у куће за становање и одмор“, наводи један од примера „повратка у будућност“, професор Петровић.    Грабанцијаш

ЛеЗ 0005688      Са живог извора / Ристо Василевски. -  (Из поговора: Никола Вуколић: Жубори тишине.  - Ристо Василевски - Са живог извора стр. 361 –362)

(....)  Да би се сачинила антологија (која није ни избор, ни панорама, већ кондензација квалитета), треба испунити најмање два услова: постојање бујне, богате, слободне, ра-зноврсне стваралачке вегетације и постојање респектабилне личности антологичара, који располаже истанчаним укусом за језик и поетску остварљивост текста, затим маштом, имагинацијом, културом, сензибилношћу, великом одговорношћу и радном енергијом, те људским поштењем да испод плашта свог ауторитета не прокријумчари у дворац (кулу одабраних) неког уљеза који ту не припада.
Василевски је свакако један од најистакнутијих савремених македонских интелектуалаца, човјек широке културе, одличан познавалац поезије, не само оне која се ствара на његовом матерњем језику, него и оне у европ-ским размјерама....    Ко врапчији кљун

ЛеЗ 0005689      Ускоро летњи двоброј часописа „ЉУДИ ГОВОРЕ“ 19-20/2013.. - ..... ПРЕЋУТАНА ИСТИНА: Владимир Умељић, Франкфурт: Немачка ревизија историје Балкана на крају 20. и  почетку 21. века;  Бела Тукадруз алиас Мирослав Лукић: Тајна професора Младеновића. ПОЛЕМИКЕ: Владимир Умељић, Франкфурт: Сви греси Паула Мојзеса    Грабанцијаш

ЛеЗ 0005690   О страначком животу између два рата / Светислав Стефановић
фебруар 14, 2015 
О демократији без демократизма [1]
Република, 20. 03. 1920
 Покојни Скерлић је, у свом првом великом говору, као члан Главног одбора, на Земаљском збору Самосталне радикалне странке, подвргао био општој критици тада већ десет година рада те странке, истичући њену стерилност, њен чисто негативни карактер, исцрпен у негацији и борби против радикала и сконцентрисан, тако рећи, на саму личност Николе Пашића. Тражио је шире, демократскије организовање и делање странке. И, потом, као народни посланик, покушао је то сам у Народној Скупштини; но успео је да брзо буде ућуткан и умртвљен од својих сопствених другова     Грабанцијаш

***

ЛеЗ 0005686      Хлеб, со и ракија за "покварењаке". - Уз кувара Кусту и "гушчију камарилу" на менију, отворен девети филмски и музички фестивал у Мокрој Гори. Гароне: Други пут сам овде међу пријатељима, у овом амбијенту ослобођеном свих баналних вишкова   ЗАВЕТИНЕ у вашем крају

ЛеЗ 0005687      После дугогодишње потраге за вечном кућом свог прадеде генерала Миткијевича-Жолтока, Рогозин сматра да он, ипак,почива негде у Србији.... -... У аустроугарском "лагеру" у кршевитој забити кадети су учили по програму царских војних академија, а професори су им били официри највернији заклетви. Они нису желели да оду у богате европске метрополе, као већина емиграната из виших слојева, јер су веровали да ће се вратити у победничком рату. У руски корпус су почели да се пријављују чак и Срби фасцинирани вештинама и културом кадета. О том времену сведочи и запуштено руско гробље у Билећи, на коме почивају и високи царски официри. Кадетско училиште из Билеће се 1933. преселило у Војводину, у Белу Цркву, где се још 1920. доселило више од 2.500 "белих" Руса. Међу њима су били и кадети који су убрзо наставили школовање и обуку, јер су се доселиле комплетне школске установе: Николајевско кавалеријско училиште из Петербурга, Марински Донској институт из Новочеркастка, Кримски кадетски корпус. Кад је Кадетски корпус из Сарајева 1929. дошао у Белу Цркву, они су се ујединили у Први Руски кадетски корпус великог кнеза Константина Константиновича. На донедавно запуштеној парцели на белоцркванском гробљу почива 650 Руса, међу којима 19 царских генерала. Оригиналну документацију и музеј ове заједнице уништили су 1944. црвеноармејци.. -   ТАЈНА ГЕНЕРАЛОВЕ САХРАНЕРУСКИ општевојни савез, који је радио на уједињењу свих "белих" у изгнанству, ради рушења комунистичког режима у отаџбини, основао је 1924. генерал Врангел са својим штабом, у коме је био и Рогозинов чукундеда, генерал Николај Антонович Миткијевич-Жолток. Планови Врангела о ослободилачком рату су се угасили заједно са Врангеловим животом. Он је умро у Белгији 25. априла 1928, а сумњало се да је отрован. Његови сарадници из штаба су нестали у јавности, кад су му испунили последњу жељу, да буде сахрањен у Београду у руској Цркви Свете тројице на Ташмајдану. Претпоставља се да је међу њима био и генерал Миткијевич-Жолток     Цариградским  друмом

ЛеЗ 0005671      ВЕДРИНА СЛОБОДНОГ ДУХА.  - У Српском народном позоришту почеле пробе представе "На Дрини ћуприја" у режији Кокана Младеновића. Очекује се пуно метафоричких слика, уз величанствену музику Ирене Поповић - Мост као симбол наших подела. - Премијера представе "На Дрини ћуприја" најављена је за 12. март 2016. године, на сцени "Пера Добриновић" Српског народног позоришта      Уво


ЛеЗ 0005673      О чему се овде, у ствари, ради? У БиХ и Црну Гору из Гвантанама су пребачена двојица бивших затвореника, држављани Јемена и Египта. - КАКО је потврдио Пентагон, Абдула Азиза ал Сувејди - према "Викиликсу" један од бивших бораца Ал каиде и тренер бомбаша ове терористичке организације у кампу Тарнак фарм близу Кандахара у Авганистану - упућен је у среду из америчког затвора Гвантанамо у Црну Гору, "како би започео нови живот". Долазак Ал Сувејдија, држављанина Јемена кога су Американци пре осам година сматрали "притвореником високог ризика", изазвао је узбуђење у Црној Гори .... Према незваничним информацијама, Тарик Махмуд ал Салах био је члан одреда "Ел муџахид" и припадник египатске групе муџахедина која је почетком рата дошла у БиХ да се бори на страни Армије БиХ. По завршетку рата, отишао је из БиХ и прикључио се Ал каиди. Иначе, у египатској групи било је око 100 држављана Египта који су били чланови озлоглашеног одреда "Ел муџахид" и који су починили зверска убиства заробљених српских војника и цивила на Озрену. Џевад Галијашевић, експерт за борбу против тероризма, каже за "Новости" да је ова египатска група од Алије Изетбеговића добила пасоше и држављанства БиХ. - Они су сада законити држављани БиХ. Тарик Махмуд Ахмед ал Салах, према одређеним информацијама, особа је која је требало да учествује у извођењу терористичких напада на тлу Велике Британије и САД, и због тога је ухапшен. Може се очекивати да БиХ буде изручено у наредном периоду још десетак Египћана који сада леже у Гвантанаму а имају држављанства БиХ - истиче Галијашевић.   Уво

ЛеЗ 0005674      ПРЕПИСКА Са  сарадницима и пријатељима „Заветина“, познатим и непознатим посетиоцима „Сазвежђа З“, добрим и оним другим људима, верујућима и неверујућима,  људима сасвим супротних ставова и мишљења, ... и др. –  .   Писма Р. Јаковљева, М. Димитријевића, Р. Василевског, М. Лукића, Батурана      Cogito

****  


ЛеЗ 0005675      Интервју с Николом Теслом из 1899. године
јун 23, 2014 НОВИНАР: Футуристи кажу да су Двадесети и Двадесет
Први Вијек рођени из главе Николе Тесле. Они славе Обратно
Магнетско Поље и пјевају химне Индукцином Мотору.
Њиховог творца називају ловцем који је у своју мрежу
ухватио Свјетлост из дубине Земље, и ратником који је заробио
Ватру из неба. Отац Наизменичних Струја учиниће да Физика
и Кемија завладају половином свијета. Индустрија ће га
прогласити за свог врховног свеца, а Банкари за највећег
доброчинитеља. У лабораторију Николе Тесле први пут је разбијен
атом. Ту је створено оружје које вибрацијама изазива
земљотрес. Ту је откривен и Црни Космички Зрак. Пет раса
молиће му се у Храму Будућности, јер их је научио великој
тајни да се Емпедоклови Елементи напоје животним силама из
ТЕСЛА: Да, то су нека од мојих важнијих открића. Ја сам
ипак поражен човјек.
Ја нисам остварио оно највеће што сам могао.
НОВИНАР: Шта је то, господине Тесла?
ТЕСЛА: Хтио сам освијетлити читаву Земљу. У њој је довољно
Електрицитета да постане друго Сунце. Свијетлост би сијала око
полутара, као прстен око Сатурна      
Грабанцијаш

ЛеЗ 0005669      Три песме Александра Лукића  јануар 19, 2014. -   ДАР МАР – МЛАДЕ ИСКУШЕНИЦЕ
Девојачки кловновски нос тог октобарског јутра
окупан сузама пред мајчиним гробом
светлуцао је жешће од пламена
мермерног споменика подигнутог за вечна времена.
Прапорце сувог семења клатио је ветар
уз ногу ожалошћене цуре. Тек штуре
су мисли у тренутку биле те кћери
кад се затекла пред гробом сама 
 Грабанцијаш

ЛеЗ 0005659      Новинарска патка, или заиста: На поклон имања и куће? - У МОЈОЈ родној Папратни је, изгледа, најгоре: данас тамо нема ниједног човека, а после Другог светског рата је било 100 кућа и 550 становника - подсећа проф. др Вита Милић, са Техничког факултета у Бору. - Окупљамо се једанпут годишње на Светог Јеремију. Дође нас и до 150 из целе Србије и белог света. Исто је и у суседној Репушници за Свету Тројицу. Тамо су Дрина и Никола Јовановић обновили стару кућу. Кључ стоји на спољним вратима, ко наиђе може да заложи ватру, да се одмори и окрепи ракијом и вином. Дођу ловци, планинари, сакупљачи лековитог биља. На дрвеној табли, на кући, пише:
Овде је крајем 20. века започето гашење српских села. Репушница је прва, нажалост не и последња. Угасила се Папратна, ускоро ће и Габровница, Татратница... До 2020. године нестаће, кажу, још 1.500 српских села. Србијо, стави прст на чело, спаси своје село. (Оно те је одржало, не песма, њему хвала). На Св. Тројицу Репушничани и остали српски домаћини“.
Професор Милић, чим се отопе снегови, сваког викенда одлази у Папратну и с мајком Росом брине о 20 кошница, сакупља лековито биље, орезује воћке и, вели, свако јутро се умива на Репушничкој, као суза, бистрој реци.    Србија у огледалу

ЛеЗ 0005660      Горњи и Доњи Рињ код Беле Паланке од гашења чува по један мештанин. -  Бела Паланка, некадашња римска Ремизијана, која је у окружењу три природна парка, имала је значајнију улогу у источном римском царству пре много векова него у савременој Србији. Многа од 46 села, нарочито на ободу Сврљишких планина, али и Суве планине, пред гашењем су. - СВАКЕ године Србија изгуби један град величине Јагодине или Руме, упозоравају демографи. Србија данас има 300 хиљада душа мање него пре десетак година, поручују статистичари. Од 165 општина позитивним прирастом могу да се похвале само четири! 
Невесела демографска слика земље још је суморнија на селу, поготово на југоистоку. Гасе се вековна огњишта, школе су одавно празне, а оно мало живота пулсира у времешним људима заборављеним од рода и порода, и државе такође.

ЛеЗ 0005661      Држава се према селима односи као да је то минимални и готово неважни део територије. А политичари се занимају за сељаке, њихове оборе и оранице у време избора и изборних кампања. -  Шуме гутају цела села. -  Острозуб се предао, у њему више нема живота. На бедемима Јаворја остала је само немоћна Гмитра Илић (90). У Медвеђи је за десет година преполовљен број становника, а у Црној Трави има само 200 радно способних Црнотраваца. За десет година држава слободно може да отпише Црну Траву, Медвеђу, Бојник, Лебане и делове Власотинца и Лесковца. Остаће пространства у којима тренутно живи мање становништва него крајем 19. века. Становници ових живописних села лако се могу пребројати. Ретко ко од њих је млађи од 50 година. Само три бебе рођене су прошле године у Црној Трави, што је прослављено као златна медаља на олимпијади      Србија у огледалу

****


ЛеЗ 0005657      Иницијатива "Заветина"
„Заветине“ и у вашем крају
Девиза „Заветина“ је Србијом уздуж и попреко, - обићи она села која пропадају или која су сасвим пропала, али и сва она друга места у тзв. Брдској србији, далеко од очију и културне и пиолитичке Србије, где се сељаци – једини прави грађани Србије који се још увек грчевито боре за опстанак на темељима и искуству својих предака. Оставити записе, тонске, филмске, текстуалне; отргнути од заборава и прибележити можда у последњим данима нешто што ће већ сутра и прекосутра нестати – неповратно. Забележити казивања, обичаје, сећања, изреке –као што је то пре неколико година чинио „Расковник“, један од часописа који је штампан у 7000 примерака и био читан, можда најчитанији српски часопис. „Расковник“ је успевао, како уз помоћ умних и упорних и образованих људи (др Владете Кошутића, др Бревинца, др Витошевића...) тако и уз записе и казивања људи из обичног народа да ухвате много тога драгоценог – из Хомоља, Буџака, са југа Србије, из Црне горе и других крајевима где истрајава српски сељак, и да тако, штампајући све то, сачувају као драгоцена сведочаснтва духовног живота српског сељака...
Београдаска (и истовремено и мишљеновачка)„Заветина“ Мирослава Лукића, може стићи и у ваш крај, не на гозбу, него на виђење, и разговор, и мобу, да уз заједнички напор и покушај , уз вашу помоћ и помоћ наших старих и добрих пријатеља, покушамо да сачувамо од нестајање несумњиве трагове духовног живота     ЗАВЕТИНЕ у вашем крају

ЛеЗ 0005658      Један сан и Објашњење, или Фатморгане Completariuma. - ОБЈАШЊЕЊЕ?
Овај сан и следећи редови заслужују извесно, макар и непотпуно објашњење. Постоји простор последњег, апсолутног Ђубришта. За мене је то од најраније младости био предео између вароши Кучева на обалама Пека и влашких села Шевица и Нересница -једна од најчудноватијих пешчаних пустиња са динама високим и по тридесетак и више метара. Ту су их избацили највећи багери на свету испирајући из шљунка самородно злато. У тој пустињи има неколико језера насталим радом багера. Ту сам у своје време в и д е о Комплекс СПАСОВО. Ту на том пешчаном Ђубришту… А после су се наметнули : Дубраве, предели где је одрасла моја мајка, Златни Расуденац, имање које је она донела у мираз, и Пудино – имање Лукића далеко од родног села на обронцима Хомоља, где су некада биле бачије, од којих су остали само камени темељи.. Ћерамида, шут и шуме липа…
Ђубриште. На таквом Ђубришту сваки отпадак је коначан и не може се више употребити.
Предмети овде постоје окренути звездама – то је најтачније што се може рећи о томе  
    ПетаСрбија


ПС.  – Следећи, број излази  (ако бог да)  на Света Три Јерарха, 12 фебруара...  2016.


субота, 16. јануар 2016.

НОВИБУСУР – Новине будућности „Сурбита“ : (00383 )


          Ако си на правом путу увек ћеш  имати сапутника

На бесплодно дрво мајмун се не пење, каже једна бенгалска изрека.  Они који се већ деценијама баве мајмунском завером, како би рекао Шкловски,  требало би да имају у виду споменуту бенгалску изреку. Мудар човек зна више од двадесет ствари, а верује у једну. Незналице знају једну ствар,  а верују у тридесет.  Дубину друштвене и књижевне кризе, и културне, не проверавајте као ни дубину воде. Ако је ваш терет огроман, помислите, можда је то зато што вам је Бог тако одредио, не кукајте јер сте срећковић. Фарма, ријалити шоу или култура – једно је потребније него друго. Колико овде има старих, а колико новопечених слепаца? Кад се слепцу напокон отворе очи, он зажали за својим мраком. Нећемо о томе како време све нагриза. Него о томе како свуда рђа напредује, рђа, рђа и рђа!
Каква обнова, молим вас, каква ренесанса!?
Гладноме не треба украс, него хлеб.
Није слеп ко је ћорав, већ ко не воли.
Немојмо о транзицији на српски начин, или на балкански; зар нам је неко трећи крив што нисмо знали да се нагло могу обогатити само они  који праве и они који крше законе?
И кокошкее су љубоморне на удовце, кажу у Босни.
Дај ми боже да умрем у опанцима!Добро је кад синови роде оца, драги брате!
Народ је и добро и зло у истој торби!
Писци, угледајте се на Босанке: које припрете свом језику пред одлазак у махалу.
Плачете ли за мртвима? Ако, ако. Плакање за мртвима је помало и плакање за својом судбином.
Време је тиха турпија.
Што се дубље човек спушта у самог  себе и што ништавнијим себе замишља, тим се више приближује Богу.
Говорити истину велика је пустоловина. ...

У Београду,  уочи Богојављења и Јовањдана,  
16. Јануара  2016, Свети пророк Малахија, Свети мученик Гордије   
М. Лукић





(Прототип)   111  (Прототип Енциклопедије ЗАВЕТИНА)  - ЛеЗ 0005554  За краља сам јер је председник Србије, председник Србије, а краљ Србије краљ свих Срба.     После толиких жртава створена је Република Српска и она је сада толики проблем. Приговара им се зашто славе свој рођендан и славу, што је запамћено само у најнеславнијим и неслободнијим временима, каже за Спутњик академик Матија Бећковић, који говори и о томе како су Срби издали своје жртве и свог краља. У ком друштвеном уређењу живимо? Некада сте живели у нади да ће Милошевић бити наш последњи председник, да ли је у Вама остало наде да ће Срби икада више видети крунисање свог краља, да ли би то нешто променило?
— Да је Титу пало на памет да се прогласи за краља, сви наши републиканци би преко ноћи постали монархисти. И кад би било коме од ових наших успешних политичара то пало на памет, то би био много мањи проблем него да краљ буде онај ко је заиста краљ. Проблем је што је наш краљ прави, ако је он прави, онда би сви други морали бити прави, а то би био велики преврат, нешто на шта нисмо спремни.   

(Тзв. Академија ФЕНИКС)  ЛеЗ 0005601         ДОБИТИ НИН-ОВУ НАГРАДУ / Бошко Томашевић. - ... Пљујући и понижавајући сваког учесника на Конкурсу, осим дванаесторице Великих, а да исти остатак од "само" 167 романа није ни погледао, забашурујући очигледну чињеницу да му је, де фацто, и било немогуће да свих 179 пристиглих романа уистину и прочита. Питајмо га:  Господине Пауновићу, да ли сте свих 179 романа, од којих 167 чине "олако објављене књиге", прочитали? - Сме ли, колико и остали чланови жирија, рећи да јесте. - Како је онда, заједно са својим пајтосима, дошао до тврдјења да је 167 књига олако објављено и да се при томе "губи било каква одговорност издавача, уредника, рецензената и аутора"? Чин такве свињарије приповедања о нечему што до краја није учињено мора при томе да остане - свињарија. Глумљени очај Врховника над овогодишњом српском романескном продукцијом може се сагледатии у светлости механизма сирове моћи која је овима поверена а коју они сада искаљују над учесницима конкурса од којих је већина њих ту да добровољно трпи понижења у виду ад хоц изречене уравниловке и држања лекција које гласе да је деведесет посто послатог материјала на Конкурс смеће, односно, бар у једном случају, "пита од гована" (Простачко поигравање речима Божидара Копривице са насловом романа "Пита од шита" ауторке Алексине Дјордјевић).Иза те буке и беса Врховника слепо ће и са пуно поверења у часно урадјен посао, на крају приче, стати Институција која им је  задатак и моћ поверила.Зар то, у крајњем исходу, не претставља лицемерство Институције?Њен пораз? Која је то Институција која унутар таквог контекста не мора нужно да се срами над злоупотребљеном моћи и недовршеним послом својих слугу? И ко ће идуће године када опет буде "расписала" конкурс Институцији веровати? Ко ће опет пристати на понижења Врховника да би после свега тек он, Један, примио награду окаљану анимозним ниподаштавањем дела оних који ту награду нису примили, јер су "олако и без одговорности према речима и језику, облику и форми, према градји и наследју књижевности" објавили, уз помоћ небудних издавача, оно што су написали. Живећи у свету часних људи Немачке, Француске и Аустрије ја, поводом завршетка неког књижевног конкурса још ни једном нисам прочитао тако срамотан и потказивачки извештај једног жирија који има потребу да говори о нечему што му је био задатак (да све што је на конкурс пристигло прочита), а да тај задатак, чак ни механичким чином пуког читања, није испунио.Па ипак о томе с пуним устима, у виду беријевских извештаја, говори. Коначно, ако је овогодишња романескна продукција ништавна и сиротињска, зар се овогодишњи лауреат, како му на безброј начина сугерише Жири, не мора стидети да је победио једно празно Ништа, конкуренцију без имена, те да је, самим тим, и сâм тек нужни победник над књижевним аутсајдерима који је Жирију своје све саме неуспеле креације поднео на увид?!
Происходи да је тако. Стога, овогодишњи лауреат, ако има списатељског поноса, не би требао да НИН-ову награду прими. После толико прошле године олако објављених књига, како у хору вели Жири, зар и његова није тек само приближно олако или до-олако објављена и сличних је уметничких вредности као толики број романа који немају "одговорности према речима и језику, облику и форми ..." Унапред сумњамо да ће размишљање будућег лауреата ићи према тим висинама и ка тим ширинама. Исти ће бити сасвим практичан и приземан човек. После четрдесет година, као и у случају Петка Војнића Пурчара и Мира Вуксановића и бројних других, нико се неће питати а за шта је дотични добио НИН-ову награду. Добио ју је и - тачка. Једном ће, медјутим, бити заборављена и НИН-ова награда. Остаће петнаестак српских романа објављених током двадесетог века. Некадашњи укори НИН-ових жирија писцима и таштина лауреата неће више имати икаквог смисла. Комедија ће кад-тад бити завршена. НИН-ов канон романа  градјен шездесет година показаће се, осим у неколико случајева, као књижевноестетски и политички дебакл.... 





ЛеЗ 0005413  ЗАДУШНЕ БАБЕ /Александар Лукић   - Критика несвакидашњих феномена и догађаја, који одударају од доброг васпитања, укуса, и културе понашања, подсећа на грбу. Истина о „вулгарним“ појавама међу Србима, има третман „лањског снега“. Незнатан је број, истинољубивих, одважних и оданих људи, спремних да се суоче са лицем и наличјем погубних последица. Незнање, сујета, „пренапумпани егоизам“, „саможиви патуљци“, „луткице и трабанти“ –  неисцрпан су рудник из кога се регрутује глупост. Набеђени стручњаци, залутали појединци, групе, тужне скупине, по народном обичају „причајте уста, да не будете пуста“, стижу право из те непроварене и сирове стварности, не бирајући начин да саопште како и „слине могу бити мед“.  

ЛеЗ 0005418   Превредновање. - (Крај огледа о роману Ујкин дом Мирослава Лукића /  Миодраг Мркић) . – РЕЗИМЕ / ... Аветињска метафизика Ујкиног дома  део је демонизма модерног романа, како би рекао већ цитирани професор Солар. Лукићев роман, опет, да се послужмо Лукачевим размишљањем, припада коначном облику романа као романа; демонизам или фантазмагорија овом књижевном делу служи као унутарњи обликовни  момент стварања. Ујкин дом се бави многим стварима, између осталих : љубављу, смрћу, трагедијом, апсурдом, историјом и судбином. И као и сви модерни романи, они понајбољи, и овај модерни роман - да се послужимо Соларовим речима, "као да живи од властитог недостатка:  из непрестаног напора да се точно, строго одређено и егзактно искаже изрециво расте у њему слутња да је неизрециво само не - изрециво једног изрицања. Љубав, смрт или умјетност  остају  његовој анализи загонетка, али баш због своје доследности закључивања он не може негирати њихово  постојање и њихову свеобухватност  која се опре  једностраној усмјерености "рефлекторске технике" , као што се природа "буни"  ако се према њој  једнострано односимо искључиво као према предмету  искориштавања" (стр. 301).   


ЛеЗ 0005372   ЦентарЗ. Овде није Центар : место где се Снови скупљају и преводе у речи. Кућа у којој сам рођен, постоји. Кућа у којој сам провео детињство срушена је. Не постоји више нигде другде до у мом сећању. Нова кућа, подигнута је иза оне старе, срушене. То је била грешка из незнања. Нова кућа је КУЋА ПРИВИЂЕЊА, КОШМАРА. Ту свраћају мртви, тумарају ; могу се отерати, кад постану врло бучни, несносни, сложеним  обредом. Причао ми је једном отац о свему томе, али нисам записао. Пропустио сам много тога. Испред, те, Нове куће ( у сну из кога сам се пробудио)  има нека огромна коцка која шишти, као да је постало тесно неком  водоскоку у стени. Каква је то  коцка?...  





ЛеЗ 0005396   Водена мрезга, до красте краста, шта да кажем, умем ли описати како цвета? – избор песама. - Стид ме да руку пружам њима  или Новогодишњи избор стихова :Тарковски, Александар Лукић, Јагличић, Милош Јанкоивић, Мирослав Тодоровић, Благоје Свркота   https://kamenipecatneolita.wordpress.com/2013/12/18/193/

ЛеЗ 0005434  ТридесетогодишњицаЗАВЕТИНА! - Ове – 2013. године биће тачно тридесет пуних година како постоје београдске Заветине.
За тих тридесет година Заветине су штампале на стотине књига и часописа, и на хиљаде електронских прилога савремених писаца, или пак оних мртвих песника, који  су смрћу ушли у бесмртно Друштво песника свих векова.
Да би опстале, Заветине нису просјачиле, него су организовале својеврсну књижевну мобу како би сачувале слободно и независно острво  писаца, који се никад нису додворавали ма којим властима. Из тога проистиче, да Заветине нису добијале никакву помоћ од државе за све време свог постојања, што се показало као добро и као начин жилавог трајања и опстанка. 





Прођоше године учења и распрши се
Храброст за године лутања
Светом што уљудно се склања
Пред простаклуком знања
* Стихови први пут објављени у „Тhe Dublin Magazine« ;јули-септембар 1934, у време кад Бекет одустаје од универзитетске каријере на Тринити Колеџу, јер, како сам каже, „није више могао да подноси апсурд да подучава друге ономе што ни сам није  знао“ и путује по Немачкој и Италији. Отуда и ови стихови недвосмислено алудирају на Гетеовог Вилхелма Мајстера.   
ЛеЗ 0005454  ЗАВЕТИНЕ+, бр. 5 , септембар 2014.. -  Штампа се најновији броја књижевног часописа “ЗАВЕТИНЕ+” (таблоид, 16 страница ).Напоредо ће истовремено изаћи до 15. септембра и дигитална верзија овог часописа (на ЦДу) и, први пут – штампана верзија које су скоро идентичне; разлика, наравно постоји – у цени. Од петог броја овог часописа напоредо ће излазити истовремено обе варијанте часописа .... Новине српске ренесансе започињу текстом „А ЈА ВАМ КАЖЕМ“ Ђованија Папинија (»Казано је старима: не убиј … а ја вам кажем: да ће сваки ко се гњеви ни за шта на брата свога бити крив суду; а ако ко рекне брату своме: рака! биће крив скупштини; а ко рекне: будало! биће крив паклу огњеном«. Исус иде право у крајност….“). Следе : ОДЛОМЦИ О СТЕФАНОВИЋУ Предрага Пузића, „Писмо Мирославу Тодоровићу“Винка Шелоге, „Кажу да смрт уводи у историју…“ Радомира Константиновића, „Разоткривена сврха запрашивања“, „МЕНИ СЕ НЕ ДОПАДА ОВАЈ СВЕТ“ песма прерано премнинулог проф. Слободана Бранковића, којом се отвара Панорама песника чланова Групе Зз. На вест о смрти Миодрага Павловића – прештампан је одломак из једне од последњих књига преминулог песника („…Духовним искуствима песник крунише своју поезију. Али следећи њих песник оставља иза себе епску магистралу као и лирску идилу. Духовно искуство се не препричава, оно се заступа и поново доживљава...“)   



ЛеЗ 0005551  Српска дијаспора у Финској. -  У Хелсинкију, међу нашим људима који су срећу потражили у близини поларног круга: Одласком у Финску циљ им није био богаћење, већ миран живот. На северу их живи и ради тек неколико хиљада.

ЛеЗ 0005552   Чудо Гогољевог гроба/ Милован Витезовић  Николају Гогољу су се сви његови страхови остварили. 

ЛеЗ 0005351     Дивљи српски коњи, Краљево. -  ПЛАНИНСКИ масив Столови, који се са јужне стране издиже повише Краљева, манастира Жиче, Матарушке Бање, средњовековног града Маглича и Ибарске клисуре, осим по столетним шумама, прелепим пропланцима и мирисним нарцисима, препознатљив је и по још једној несвакидашњој атракцији - крду од педесетак полудивљих коња који већ дуже од три деценије опстајавају на овој планини. 
На Столове, чији највећи врх Усовица досеже до 1.375 метара, питоме коње су најпре доводили њихови власници - мештани села подно планине и да им, бар током лета не би били на терету, остављали у планини због обиља здраве и сочне хране. Временом, коњи су остављани све дуже, па чак и да презиме, а онда је крдо почело да се осамостаљује и умножава, па и да поприма особине дивљих коња потпуно независних од људи  

ЛеЗ 0005555  Бата Враголан . -   У брдовитом селу Дулене малобројна домаћинства углавном живе од сече шуме. Накупци плате дрва 20 евра, а на пијаци их продају за 35. -  ТАМО где не могу ни трактор ни багер, могу товарни коњи. Омалени, али издржљиви. Њихов власник Љубомир Петровић из Републике Српске обезбеђује огрев "за пола Шумадије", али и егзистенцију за рабаџије и већину углавном старачких домаћинстава у брдовитом селу Дулене код Крагујевца. Греју градове, овом помало замрлом селу "подгревају" наду.
Љубомир, родом из Сребренице, прича да се већ одомаћио у Шумадији и заједно са још двојицом колега месеце проводи у најзабитијим деловима Црног врха и Гледићких планина.
- Сечемо, меримо и доносимо дрва до центра села одакле их преузимају накупци, или други који огревом снабдевају Крагујевац, Рековац, Јагодину - прича Петровић, кога у овом селу зову Бата враголан    



ЛеЗ 0005558   Друкчија, непозната, скривена Србија . - Избори из стваралаштва уметника широм Србије, и оних који живе по свету, и не припадају тзв. официјелној Србији


Када би била вођена разумом,
ниједна птица се не би усудила да лежи на пологу.
Вођен разумом,
ниједан цвет не би смео да се расцвета.
Ниједно срце се не би усудило да воли,
ниједан дух не би смео да се вине,
када би се мислило на оно
што седи у заседи по провалијама
хладног неразумевања,
у тамницама душе. ...  

ЛеЗ 0005559   Две песме Лазе Лазића, из "Клинастог писма". - Приликом доделе књижевне награде изд. предузећа «Арка», ту недавно, ауторима  за страну и домаћу књигу, о награђеној књизи  Лазе Лазића* говорио је Душан Стојковић сасвим афирмативно, споменувши (извињавам се ако не цитирам сасвим тачно),  да у тој генерацији којој припадају М. Павловић, Стеван Раичковић и други, има песника  који нису стекли пуну афирмацију, а који последњих година, штампају књиге које су веома озбиљне, скоро неочекиване, и у такве је убројао и награђену књигу Лазе Лазића «Клинасто писмо», што значи  да се стичу или су се већ стекли услови за превредновање опуса, и Лазе Лазића, али и других скрајнутих српских писаца. Књигу сам накнадно читао, и био сам веома обрадован увидевши да ....   

ЛеЗ 0005564   ИСТОРИЈСКА СИЛА, ТЈ. ПРОЛЕТЕРИ И КУФЕРАШИ / Белатукадруз. - ... Волео бих да се сетим, да могу поново без отпора да читам  оно што је по њиховом мишљењу најбоље што су написали; али они су били толико дрски, окрутни и поткупљени да су и  приче за децу тровали  владајућим идеолошким отровом. Ко је од њих, где, када, у ком делу, или макар есеју, песми, написао ишта иоле озбиљније о религиозном смислу живота, о апсолутном достојанству личности и о коначној слободи? Нико од њих, да су којим случајем живели у исто време када и Достојевски, Берђајев или Пастернак, не би био достојан, ни да им изгланца чизме!
Такви су ме као песника спречили, покушали да ме спрече; таква олош ми је загорчала књижевну судбину. И сви су били, без изузетка, људи који су већ у раној младости подлегли првим искушењима близине нове револуционарне власти; склопивши са њима тајне и невидљиве пактове…Они су веровали у једну другу религију, религију социјализма, у религију  замене хлеба небеског хлебом земаљским. Градили су Вавилонску кулу послератне српске књижевности, обоготворивши људску и стваралачку ограниченост… Српска књижевност на издисају 20. века је највише налик на ту њихову Вавилонску кулу, на страшно искушење којем су подлегли и они за које се не може рећи да нису имали дарова…
Ту  Кулу ће срушити генерације које долазе, наша деца; а и сама ће се урушавати. Под њеним рушевинама ће процветати по неки песник, неки стих, неки роман, можда, вредан спомена…
__________________ НАКНАДНА НАПОМЕНА:
Све ово сам написао пре скоро десетак година. Погрешио сам; помислих пре неки дан, пратећи други програм РТС, где су хвалили на најбљутавији могући начин све те подупираче Вавилонске куле послератне српске књижевности…. Страва  (20. јануар 2013)    




ЛеЗ 0005572   Тајкуни купују за трикинте/ Ејдус. -  Каква је тој констелацији снага ваша улога Шефа над шефом? Мој Шеф је контрастрана тих такозваних директора који су постављени у фирмама које се распадају и који су ту не да би извадили те фирме већ да би их срушили и уништили зарад виших циљева, а то је да се то претвори у ништа и да створи нешто ново у име неких сила. Било да су то страни инвеститори, тајкуни који то купују за три кинте. Глумци на пробама надахнуто раде. То је лепо видети. Враћа ми се нека нада да позоришни чин има неког смисла. Одавно сам схватио да позориште не може да мења свет, али овај рад видим као светлост у мраку. Уметност би морала бити нека светиљка, додуше слабашна у том тунелу која нам даје оријентире.  

ЛеЗ 0005581      НОТЕС пок. МилорадаБате Михаиловића. ЖАЛ ЗА МИЛОРАДОМ БАТОМ МИХАИЛОВИЋЕМ. ... Одласком у Француску Бата није заборавио Србију, јер је у њу често свраћао и боравио у свом београдском стану у улици Стојана Протића 7. са чијег главног уличног прозора се отварао поглед на магично бело здање Храма Светог Саве на Врачару. Одласком Бате Михаиловића завршило се једно од најзначајнијих поглавља послератног српског сликарства на чијим страницама пулсирају садржаји са његових изложби у најзначајнијим галеријама света, у: Београду, Паризу, Нишу, Лондону, Копенхагену, Бриселу, Ослу, Казабланки, Новом Саду, Суботици и низу других светских ликовним храмова, за време којих је пленио волшебни дух живописца, потпуно издвојен из реда духовне стварности, ликовног мага чије су се, скоро све, слике, након рођења, уздизале високо...  

ЛеЗ 0005582      ГЛУВИ ТЕЛЕФОНИ. -  ЕЛЕКТРОНСКО полагање возачких испита у првим данима 2016. задаје много муке ауто-школама широм Србије, а огорчени власници, инструктори, кандидати најављују жестоке протесте - "једном за свагда".  - Јуче је систем у једном тренутку потпуно заблокирао. Ниједна школа нашег удружења јуче у Београду није могла да ради - негодује Милан Тодоровић, председник Удружења ауто-школа Београда. - Звали смо МУП, бунили се, и ништа, једноставно, систем не ради. Тодоровић каже да су удружења ауто-школа још пре Нове године указивала, пре него што је министар Небојша Стефановић пустио систем у рад, да има много нелогичних и, показало се, немогућих ствари, које би требало да се ураде. - Највеће муке су настале са лаптопом, да га носате на полигон, и то само да би кандидат извукао испитни задатак, трасу за испит, што је досад извлачио из коверте. И то је једина улога тог лаптопа - каже Тодоровић. - Треба да успоставите интернет конекцију на полигону, да учитате личну карту испитивача, а то траје понекад толико да неки кандидати ни не полажу тог дана!   

ЛеЗ 0005583      "Божанствени светови" СалвадораДалија.ИНКОГНИТО, без икакве претходне рекламе и медијске промоције, готово у духу изненађења непредвидивог шпанског надреалисте, уочи новогодишњих празника у београдску Кућу легата уселила се изложба графика "Божанствени светови" Салвадора Далија. На више од 240 графичких листова су дела из његових најобимнијих циклуса "Божанствене комедије" и "Библије Сакре", али и "Далијеви коњи", "Омаж Леонарду да Винчију", таписерије, склуптуре, медаље, бронзани рељефи...
Да није реч о репризи поставке пре пет година виђене у Музеју историје Југославије уверава нас Леон Погелсек, представник организатора изложбе, словеначких приватних галерија "Кос" и "Дева Пури", кога смо затекли у Кући легата.
- Неки од експоната овде се први пут приказују на нашим балканским просторима, попут коња, омажа Леонарду, скулптура "Надреалистички анђео" или "Минотаур", графике највећих димензија коју је Дали урадио, штампане у само 60 примерака, а на којој је представљен "летећи" Јован Крститељ разапет на крсту - објашњава Погелсек за "Новости". - Раритет је и тепих са мотивом Дон Кихота и Санча Пансе.  

ЛеЗ 0005584      Повод: „Путевиамеричког новца у Србији".  -  Серијал истраживачких текстова новинарке Јелене Попадић о америчким финансијерима невладиних организација и медија у Србији и Црној Гори изазвао је велику пажњу јавности, али и био повод за бројне реакције и коментаре у цивилном сектору. „Политика” објављује реаговања Института за јавну политику, Фонда „Славко Ћурувија”, Независног друштва новинара Војводине и социлога Слободана Антонића   

ЛеЗ 0005585      Ја, Тито и Мики Маус / Блаже Миневски.1. Смрт, бимбиле1 чедо, пише деда, смрт је само крај умирања које почиње када се родиш. Пиши, каже, знаћеш да си жив. Следећег дана сам купио свеску са танким и широким линијама. У уским пишем о ономе шта се догађа, а у широким о ономе што кажу да се догодило, а брда око нас непрестано клизе, осипају се, и небо постаје магла. Мислим да ће за дан или два остати само пристаниште. Све друго ће потонути у Тамну воду, у реку којом, у ковчежићу од шаша, сасвим слуцајно стигох до баште мог деде, мог будућег деде Анђела Потопова - Ђавола. Само, да ти право кажем, можда свега овога неће бити, али ће остати свеска; знам где ћу је ставити пре но што брда склизну у реку, помислих трепћући заједно са звездама запетљаним у голим гранама кестенова. Хоћу да кажем, Пароброд Вили и шест других филмова са Микијем Маусом већ су се завршили, а по сокацима је још треперила нека плавичаста светлина, претварајући простор у чудесно филмско платно. Сви који су излазили из Дома културе ,,,Лазо Гологузов" заслепљено су тражили своје капије, ударајући у дрвеће и зидове....  

ЛеЗ 0005595      Василевски на шпанском   јануар 6, 2015   

ЛеЗ 0005597      Нестајемо као народ!јул 7, 2013   

ЛеЗ 0005598     РЕЧ О КУЛТУРИ/Слободан Бранковић  јул 13, 2013-  ... Култура превазилази границе држава, има шире, светско значење и ванвременске вредности. То не би требало пренебрегнути ни у државној политици Србије, унутрашњој и спољној, ни у националној стратегији културе српског народа. Нити се некритички оглушити од кретања и тенденција у култури у глобалним оквирима. Култура је, или то може бити по вредности, колико локална и регионална, толико и планетарна, и има крајњи планетарни значај  


И наш пагански, и наш хришћански народ живео је под овим светоназором:
КАКО МИСЛИЛИ, ГОВОРИЛИ И РАДИЛИ, ОНАКО НАМ БОГ ПОМОГАО!
Упућујем ово и пробљњним и поробљивачима!   




ЛеЗ 0005513    Пакет 3 + 1. - Електронска библиотека "Три плус један". -  У ситуацији смо да понудимо заинтересованима ЦД "3+1" на коме су публиковане три књиге песника Беле Тукадруза
Затим, према Светлости
 (песме Боре Мишљеновића из романа Ујкин дом). -  КРАЉЕВСКЕ ИНСИГНИЈЕ , изабране песме М. Лукића. Пето, доста измењено и скраћено српско издање
Фотографија на насл. страни:М. Лукић испред ограде куће Лукића у Мишљеновцу, са једном од својих родјака, крајем деведесетих.  

 Мирослав ЛУКИЋ
ЛИТИЈЕ
Песме Есмера Белатукадруза
КУШАЊЕ АПСОЛУТНОГ ПЕСНИКА У ПУСТИЊИ
Дух ме је одвео у пустињу да ме ђаво куша.
Историја се понавља, понавља.
И постивши петнаест година,
напослетку огладнех..
Приступи ми ђаволова кћер (куртизана)
и рече: Ако си апсолутни песник,
реци да ове књиге силне које си написао хлебови
постану.
Рекох јој истину старију од мене, Истину мога
Оца:
Не живи човек о самом хлебу,
но о свакој речи која излази из уста Божијих.
Па ме одведе на врх на руб бездана,
на саму ивицу руба памети, и рече:
Ако си апсолутни песник, скочи доле, у понор!
Одговорио сам јој: отац ме је научио:
Немој кушати Бога својега.
Повела ме је на горе високе, пирамидалне,
на врх Копаоника,
и показала ми царство овог света и славу његову.
И шапну ми : Све ће ти ово бити дато,
ако паднеш на колена и пољубиш ме у д.
- Иди од мене, проклетнице, сатано! .....
и као поклон забрањена верзија Његошевог најпознатијег дела "Горски вијенац", коју је приредио пре неколико година песник Лукић ...   ЦЕНА ЦД "Три плус један" износи 600, 00 дин. Плус пошт. трошкови. Овај ЦД могу поручити љубитељи поезије од Аљаске до Апатина, од Америке до Аустралије... 

ЛеЗ 0005514   Два ретка библиофилска издања. -  РАЈСКА СВЕЋА / Мирослав Лукић. - Обим књиге: 390 стр. Формат 23 цм. Текст сложен двоколонално, ситним слогом. Књига је врло ретко библиофилско издање.
У овој књизи се објављује интегрална верзија Архива у оснивању, 1-5. Плус две књиге раних стихова М. Лукића.
КАПИЈА ПРЕКОПУТА
(Капија Заборава)
(Уместо Пролога)
(...)
Тај мирис је отварао ново поље.
Дувари нису били бели, већ као гриз.
Мишљеновац-Српце-Звижд-Хомоље-
капија прекопута-тараба поцрнелих низ -
трбушаст дуд-клупа крај тарабе-трава.
И ништа више?Титрај листова, сени.
Како отворити капију заборава?
Јасноћу јаснију од зрачних снова?
Оно чега одавно нема?Пустоловни
свет вртова иза брава гвоздених?
Помаже ли зумбул, мирис зумбула,
шебој, калауз сељања, расковник?...


"Роман Трговци светлошћу дело је пуне пишчеве зрелости -срећна синтеза оних искустава модерне прозе који укрштају мит и сан, историју и фолклор, симболизам појединачног и посебног у свету с универзализмом животне и уметничке тајне" - Вечерње новости, 17. јануар 1999, сстр. 12. Југословенски критичари бирају књигу године 
              

ПС.  – Следећи, број излази  (ако бог да)  пред Часне вериге  Св. Апостола Петра...  2016.