Живагов пут преко Сицилије

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Сећање на Толстоја и Пастернака

• Скоројевићи прогоне писце

МОСКВА - ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

МЕЂУ младим читаоцима мало ко зна да је чувени роман "Доктор Живаго" који је Борису Пастернаку 1958. донео Нобелову награду доспео до западних читалаца захваљујући италијанском слависти и преводиоцу Пијетру Цветеремићу. Оснивач катедре руског језика на Универзитету у Месини на Сицилији, годину дана је преводио "Доктора Живага" на италијански и тако помогао његовој светској слави. После је био преведен на француски и енглески.

Због тога су ових дана у Месини испред зграде универзитета откривена два споменика Пастернаку и Цветеремићу. Ту свечаност су организовали руски Центар националне славе и сицилијански фонд "Мира". Бисте су поставили пред зградом факултета где се учи руски језик. У архиви факултета чува се преписка преводиоца са Пастернаком као и кореспонденција са издавачем "Фелтринелијем".

Преводилац Пијетро Цветеремић донео је издавачу "Живага" и казао: Био би велики грех пред човечанством не објавити овај роман. Његова ћерка Енрике прича да је недељама знао да тражи одговарајући израз за неку реч како би сачувао ауторски дух. "Доктор Живаго" је први пут штампан у Италији 1957, у издању куће "Фелтринели".

Интересантно је да се Пастернак и Пијетро никада нису срели, али су се зато дописивали на француском, да би отежали посао цензорима.

АХМАТОВА У ТАОРМИНИ

Италијански комуниста, Цветеремић је био консултант за руску литературу многих познатих италијанских издавача. Захваљујући његовим преводима и рецензијама многи руски писци преведени су на италијански. Ових дана у Таормини откривен је и споменик Ани Ахматовој чија је судбина такође била везана за Сицилију.

Живагов пут преко Сицилије | Култура | Novosti.rs

НАПИСАО БИХ ДРУГАЧИЈЕ ПЕСМЕ / ЗОРАН М. МАНДИЋ

НАПИСАО БИХ ДРУГАЧИЈЕ ПЕСМЕ

Написао бих и другачије песме

да сам знао колико бих безболније

прошао

са више описа

Салони моје поезије остали су тако

без слика

На белим зидовима само празно место

и понеки цртеж који нико није хтео

Трагајући за пропуштеним нашао сам у

глави многе одговоре

који ме никада нису повезивали са

питањима срца

Ни данас као ни на почетку не

остављах ништа

посебно за себе украј где ловци свраћају

по ловину а живи односе мртве

Понешто другачије тражио сам песмама

како по глави тако и по срцу

Копкао сам по танкој скрами и не

превише завиривао у невидљиво

По бескрају водила ме је мисао

Никада нисам волео филозофе ни тешке

Речи у којима су се одвајали тако да их

Нико не разуме

Када нису знали називали су то кућом бића

Кућом болести

Језиком трговине

Ни сви велики песници нису ми се допадали

Зато што се поезија допада или заборавља као

Прелако дато обећање

Све моје песме ми се допадају јер у њима нема

Ниједне прелаке речи

Ниједне запете која би могла негде на

Другом месту да стоји

Написао бих и друге допадљиве песме

Да сам само који минут раније почео да пишем

И да нисам читао толико недопадљиве

Тешке речи филозофа

Нова држава: Избегличка нација

ВАШИНГТОН - Амерички милионер и успешан трговац некретнинама Џејсон Бази предложио је "радикално решење" за проблем избеглица у свету, предложивши да се, уз подршку најмоћнијих људи и влада, оснује нова нација и држава - само за избеглице.

Џејсон Бази

"Тренутно широм света има много људи без државе. Идеја је да, ако би могли да им дамо државу, онда би они бар имали где да безбедно живе и раде као и сви други", казао је Бази у интервјуу за "Вашингтон пост".

Бази истиче како је за њега "готово шокантно" да нико досад није помињао такво решење за избеглице.

Широм света има више од 60 милиона људи који су морали да напусте своје домове, од којих многи живе у великим камповима у врло тешким условима.

Званичници многих земаља, нарочито европских, муку муче са пријемом великог прилива миграната.

Бази истиче како је из свог џепа досад дао између 10.000 и 15.000 долара ради формирања тима за промовисање нове државе, коју би он назвао Избегличка нација.

По њему, ова држава би могла да се формира на извесном ненастањеном острву које не припада САД.

Бази се узда у подршку светски познатих личности његовој идеји, прижељкујући да се међу њима нађе и Анђелина Џоли.

Што се тиче начина друштвеног, политичког и финансијског функционисања његове замишљене државе, Бази истиче како би то требало детаљно разрадити у будућноти.

"Ово сада је помало као први састанак с девојком. Још не размишљам о томе каква ћу имена дати деци, зар не?", објашњава Бази.

Милионер из САД: Оснујте нову државу за избеглице | Свет | Novosti.rs

Американци су га мртвог покрали!

ФБИ је покрао Теслу ! 

ПРВИ сам у Југославији отворио ковчеге са архивом Николе Тесле, која је бродом "Србија" стигли из Америке 1951. године. Био сам узбуђен као да сам открио све тајне света. Читајући Теслине записе и његове јединствене идеје, осећао сам као да се Тесла и ја целог живота знамо, и то као два искрена пријатеља. Био сам, међутим, изненађен, чак и уплашен, када сам видео да су делови бележака овог генија исцепани и покрадени. Американци су га мртвог покрали! 

Сава Сремац пензионерске дане проводи у Црепаји

Овом својом највећом животном импресијом Сава Сремац, амерички инжењер из Вашингтона, српског порекла, данас пензионер из села Црепаја, преноси ексклузивно за "Новости" делове своје књиге мемоара "Успомене".

Са делом Николе Тесле се, открива нам, срео у време док је радио у београдском институту који носу његово име. Имао је тек двадесетак година, када су му, вели, директори рекли да прегледа свих Теслиних огромних седам сандука литературе, записа, скица, научних бележака и финалних пројеката.

- Требало ми је две године да прелистам и заведем Теслину архиву, која није имала свој регистар. Тада сам видео да је америчка тајна полиција ФБИ из сваког Теслиног пројекта и изума исцепала и узела од по три до четири стране - присећа се Сремац. - ФБИ је по налогу власти истраживао Теслину документацију и из ње вадио белешке које су процењене као опасне или јако интересантне за будућност Америке.

СРПСКЕ ПАТРИОТЕКада је Сава довео Десанку, Милана и Данијелу у САД, супруга је магистрирала психологију, син је дипломирао технику на Универзитету Case Vestern Reserve, а ћерка политичке науке и дипломатију. Десанка Сремац је била активни хуманитарац, Сава Сремац је написао "Српски национални програм", а ћерка Данијела се афирмисала као српски лобиста, оснивач Српског института у Вашингтону.

Овај Банаћанин је рођен у Црепаји 1932. године, у породици која води порекло од руске фамилије Романових и од породице славног писца Стевана Сремца. Рано је остао без оба родитеља, па му је живот без њих био трновит. Школовао се у Београду, где су му електротехника, радиотехника и касније компјутери постали главни смисао живота. Радио је у Институту "Никола Тесла", на пословима аналогне технологије. Дизајнирао је командни сто за први аналогни компјутер који је инсталиран у чувеном "Сименсу". Пројектовао је први југословенски дигитални компјутер и инсталирао га у "Индустрији машина и трактора", у "Југословенској железници" и многим другим предузећима.

- Никола Тесла, кроз чије је научне записе провејавао генијални дух, препун снаге и сигурности у своју памет, утицао је на мене да се и ја као млад истраживач осећам снажно и сигурно. Уплашила ме чињеница да је Тесла умро 1943. године, а да је Америка његове белешке држала и тајно прегледала пуних осам година. САД су се плашиле да би Теслини планови могли да заврше у непријатељским рукама - у првом реду Сила осовине, али и СССР. До поласка за Југославију 1951. године Теслини сандуци су стајали у магацину Бироа за имовину странаца, чиме су сачувани од крађе. Сандуци који су потом стигли у Београд предати су Општини Звездара. У Општини Звездара су целокупну пошиљку сместили у једну празну собицу и заборавили на њу. Можда би ту та заоставштина српског генија пропала, да није случајно дошла у моје руке - пита се и данас Сремац.

Наиме, Општини Звездари је био неопходан пословни простор, па је хтела по сваку цену да избаци Теслине сандуке са документацијом. Позвали су Институт "Никола Тесла" да их "негде склони".

- Ми смо били обрадовани кад смо добили Теслину научну архиву. Возач Јован је камионом пребацио у институт, где смо Бранко Бијелић, Мика Михајловић и ја одвајали лист по лист. Срећом, ФБИ није покрао документа за Теслин трансформатор из ког севају муње, па смо дошли на идеју да га израдимо од оригиналног материјала и представимо јавности. Остале експонате смо урадили за 18 месеци. Како сам се досетио да отворимо музеј са делима Николе Тесле, уселили смо се у празну кућу бившег министра Ђорђа Генчића у Крунској улици - сећа се Сава Сремац, који је четири године касније узео у руке урну са пепелом славног научника, која је стигла из Њујорка.

Тада, Сремац није ни слутио да ће и он кренути путевима Николе Тесле да у Америци усавршава своја научна истраживања. Као амерички стипендиста обрео се почетком шездесетих година прошлог века у Кливленду, где је започео циклус од шест стручних специјализација, после чега је постао познати "експерт за рачунаре".

- Када сам дошао у Америку, у Кливленду сам отворио фирму за производњу и продају компјутера. Први свој компјутер, на коме сам ја радио хардвер, а мој син Милан софтвер, продао сам НАСА. У њему је био уграђен контролер за рад пулзационих авионских мотора које је НАСА производила. Био сам потом сарадник Пентагона, НЦР, Ханивела, ИБМ-а, Морнаричког центра САД, Војног одељења НАСА и Комсата. Као човек од поверења улазио сам у најзабрањеније делове НАСА и решавао проблеме у раду њених комјутера. Један проблем који су стручњаци НАСА сматрали нерешивим, ја сам решио за пет минута - прича нам Сава Сремац, али не открива тајне свог научног знања и рада, које ће, како обећава, да опише у својим мемоарима.

СВЕТ ИЗВАН ТРЕЋЕ ДИМЕНЗИЈЕ

Под утицајем Теслиних размишљања о космосу, Сава Сремац је почео да се бави истраживањем највећих тајни свемира - шта се налази у васиони иза Сунчевог система. У књизи "Свет изван треће димензије" поставио је тезу о тамној енергији као сили која влада универзумом.

- Та тамна енергија невидљиво испуњава целокупни простор свемира, све до простора у сваком атому. У тој енергији смештен је свеобухватни "натприродни систем", који је по мени срж универзума, и који је организован по принципу троугластих пирамидалних веза, од основе па до врха негде у бесконачности - категоричан је Сремац.

ФБИ је покрао Теслу ! | Репортаже | Novosti.rs

Достојно јест

...

Икона Богородица Достојно јест (грч: Άξιον Εστί; рус: Достойно есть); Аксион Естин - Достојно Јест је главна икона-заштитиница целесветогорске монашке заједнице. Налази се у Кареји. На њој је приказана Пресвета Богородица која држи Богомладенца Исуса Христа, у стилу који се зове Елеуса (Ελεούσα), тј. Милосрдна.

Близу светогорске престонице, Кареје (Καρυές) у области која припада светом манастиру Пантократору (Παντοκράτορος) налази се велика литица са разним келијама. У једној од тих келија, посвећеној Успењу Владичице Богородице, живео је врлински старац јеромонах са својим послушником. Пошто по обичају сваке недеље у поменутом Протатском скиту служаху бденије, желећи да оде на службу, једне суботње вечери тај старац рече свом ученику: „Чедо, ја одох на уобичајено бденије, а ти остани у келији и читај колико можеш своје правило.“ И изашавши упути се према скиту.

Богородица Достојно јест - Кареја

Касно увече неко закуца на врата келије. Ученик похита и отворивши угледа пред собом чудног монаха, њему сасвим непознатог. Монах је замолио да уђе и преноћи.

Уставши за јутрење, домаћин и гост стану заједно појати службу. Дошавши до „Честњејшеје“, домаћин отпева само „Честњејшују херувим“ и тако све до краја, уобичајену дакле стару химну Светог Козме Мајумског. А монах странац начини другачији почетак песме, појући овакo:„Достојно јест ваистину блажити тја Богородицу, присноблаженују и пренепорочнују и Матер Бога нашего“, наставивши потом „Честњејшују“ до краја. Чувши ове речи, домаћин се веома задиви па рече странцу: „Ми појемо само Честњејшују, а Достојно јест нисмо никада чули, ни ми ни старији оци. Али молим те, учини ми те забележи и мени ту химну, да је и ја појем Богородици.“ Овај се сагласи, тражећи да му донесе мастила и хартије да забележи химну. Домаћин му онда каже: „На жалост, немам ни мастила ни хартије.“ А странац ће: „Дај ми онда неку плочу.“ Послушник похита, нађе једну плочу и донесе је госту. Узевши плочу у руке, он стане прстом бележити поменуту химну „Достојно јест“. И слова се чудом толико дубоко урезиваху на тврдој плочи, као да бејеху исписивана по најмекшој глини. Онда се гост окрене према домаћину рекавши: „Од данас па на даље овако да појете и ви и сви Православни.“ И ово рекавши ишчезне.

Кад је старац дошао са бденија и ушао у келију, млади монах запоје „Достојно јест“, онако како га сами Анђео беше научио, и покаже старцу плочу са анђеоским прстом урезаним словима. Чувши ту химну и видевши плочу, старац се веома зачуди. Онда је узму и заједно оду у Протат (Πρωτάτο) у намери да је покажу Проту Свете Горе и осталим старцима заједничког Сабора, и испричају све што се збило.

Прославивши једногласно Бога и заблагодаривши Владичици нашој Богородици за ово чудо, они сместа пошаљу плочу у Цариград ПатријархуНиколају Хрисовергу и цару, са писаним објашњењем овог чудесног догађаја. Тако ова ангелска химна би објављена читавој васељени, да се поје од свих Православних преславној Мајци Божијој. А Богородичину свету икону која се налазила у цркви келије у којој се догодило чудо, светогорски оци пренесу у Протатску цркву, у којој она до данас стоји устоличена на светом трону у светом олтару, јер је пред њом први путАнђео отпевао ову химну. Саму келију назову „Достојно јест“, а литицу на којој се она налази сви до данас зову „Адин“ (Певање) или „Псалин“ (Појање), јер jе у њој први пут зазвучала ова анђеоска, Богомајци подобна химна.

Анђео који се јавио и исписао речи химне, био је Арханђел Гаврило, а о томе сведочи и запис из Минеја за 11. јун, који каже: „На данашњи дан слави се Сабор Арханђела Гаврила у ‘Певању’.“ Пошто се чудо догодило 11. јуна 980. године, ондашњи оци у знак сећања на чудо, установили су овај празник и служили једном годишње Божанствену Литургију на месту званом ‘Певање’, поштујући и славећи Арханђела Гаврила, који оставши од почетка до краја Богородичин хвалитељ и хранитељ, служитељ и радосни благовесник, послужи да се објави ова химна Богоматери, јер само њему доличаше једна таква служба. *....(

    ______

  

Достојно јест Јако во истину Блажити Тја, Богородицу Присноблаженују и Пренепорочнују И Матер Бога нашего Честњејшују Херувим и славњејшују Без сравњенија Серафим Безистљенија Бога Слова рождшују Сушчују Богородици Тја, величајем

Достојно је Уистину Да Блаженом зовемо Тебе, Богородицу Увек Блажену и Свебеспрекорну И Матер Бога нашега Часнију од Херувима и неупоредиво славнију Од Серафима Тебе што Бога Реч непорочно роди Уистину Богородицу Величамо = извор Википедија

Посећеност "Сазвежђа Заветина" расте из трена у трен!!

  Не тако давно, публиковали смо на једном од сајтова "Сазвежђа" следеће:

Једна од девиза „Сазвежђа ЗАВЕТИНА“ којима се многима у Србији није можда свиђала је„Цео свет је једна држава“?„The whole world is one country“! –Зар то ова вест на један племенитији начин не доказује?Верујем да ће ова вест бити драга и онима који „Сазвежђе ЗАВЕТИНА“ сматрају из врло разних или прозаичних разлога „непријатељем“ – више него драга, да ће их обрадовати, јер ова вест доказује и показује да су „Заветине“ отвориле – не само за српску књижевност и културу – на стотине прозора, кроз које се види далеко-далеко, високо-високо, дубоко-дубоко…Ако то многима није било јасно из симболичне поруке слике заглавља сајта „Заветине“ (на коме је први пут објављена, на коме постоји и ажурирана платформа за преглед најразгранатије културне електронске „хидре“), можда од данас хоће?

...Повод је био ванредна вест Ванредна вест   : 61 сајт  Сајтови. Моји сајтови 27
Дељено са Сазвежђем ЗАВЕТИНА  13.850.098
Сајтови у власништву Сазвежђа ЗАВЕТИНА које дели са свима 27 ... 
    Јуче, око 17,50 по средњевропском времену стигао је нови извештај GOOGL табле за минулих 28 дана, из кога се види даљи раст посећености локација Сазвежђа ЗАВЕТИНА, не само на ГООГЛу, него и на WORD Pressu.

Осивач и уредник Бела Тукадруз

Приближавајући се јубиларном, тојест 365 броју "Билтена Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ",  "Заветине" су публикујући током минулих година на хиљаде чланака, проза, стихова, вести, осврта, фотографија, коментара, есеја, овидљавајући ону другу, друкчију и непознату Србију Србији и свету, достигле неслућене тираже веб издавача!  
    Нашим пријатељима у Србији, на Балкану, по Европи и ваневропским континентима, шаљемо поздрав: уз обећање да ће "Билтен" од броја (00360) бити публикован, на једној од нових и приступачнијих локација! значи, већ почетком августа 2015, Билтен ће наставити да излази редовније, и приступ тој локацији биће слободан. У исто време, користимо прилику, да замолимо наше пријатеље, и све оне друге које лично не познајемо, да не шаљу копије Билтена, или обавештења људима које не познају, јер онда се стварају неспоразуми. Ко буде хтео, и кога буде занимало, може да се пријави, директно "Заветинама", и ми ћемо на личне мобилне адресе проследити Билтен свима заинтересованима...
       У Београду, 25. 07. 2015   Уочи Сабора Светог архангела Гаврила

Српски војници који су изгубили животе у првим биткама на Солунском фронту и даље почивају на местима где су пали

Српски војници који су изгубили животе у првим биткама на Солунском фронту и даље почивају на местима где су пали

Археолог аматер Јанис Карагеоргиу (Фото Лична архива)

Гуменица, северна Грчка  – Планине северозападно од Солуна и даље крију остатке више хиљада српских војника који су животе изгубили крајем лета и током  јесени 1916. године. Тада се српска војска, после опоравка на Крфу, први пут сукобила са Бугарима на Солунском фронту. Трагови тих борби  видљиви су и данас, на само десетак километара од ауто-пута према Солуну.

– Тада још није био формиран класичан фронт са рововима и склоништима,  тако да је највећи део војника настрадао од артиљерије. Срби су били у наступању и Бугари су их ухватили на отвореном терену. Сачуван је, рецимо, један британски извештај да су делови тела били разбацани на све стране, докле поглед сеже. Због тога најчешће наилазимо на појединачне делове тела, а ако је у питању цео скелет, онда је настрадали највероватније био затрпан земљом од експлозије – објашњава Јанис Карагеоргију из Гуменице, археолог аматер и колекционар војних предмета који истражује пределе којима се протезао  Солунски фронт. Он планира да отвори музеј  и истиче да дубоко поштује српски народ, посебно његову војну историју коју изучава већ годинама.

Локално становништво свакодневно проналази предмете заостале на попришту борби. То су најчешће артиљеријски гелери, носачи бодљикаве жице, муниција, бомбе и гранате свих калибара па и метални делови оружја јер су кундаци од дрвета одавно иструлели. Природа полако, али сигурно брише трагове рата о чему сведочи једно дрво које је током раста упило француску пушку, какву је користила и српска војска.  Није познато да ли ју је власник сам наслонио на то дрво или је тако остала после експлозије.

– Људских остатака има и на површини земље. То су делови костију, док веће остатке или целе скелете проналазимо под земљом, уз помоћ метал детектора. Ако је војник у тренутку погибије имао шлем, бајонет  или фишеклије с муницијом онда детектор даје јасан сигнал и усмерава нас где да тражимо. Знамо која је војска држала које позиције па тако отприлике  знамо и чији су остаци, али најсигурније је када пронађемо, рецимо,  шлем са српском или француском кокардом. У том случају нема забуне –истиче Јанис.

Места на којима пронађе људске остатке уредно  обележава. Ако је то могуће, пренесе их до најближег пута где оставља траг са поруком да ту  почива непознати војник. Али, за сада још нико није показао интересовање да нешто организовано учини, тј. да сакупи кости и положи их на неко од војничких гробља,  у случају Срба – на  Зејтинлик.  Притом, Јанис упозорава да то није посао за аматере, односно оне које немају искуство са истраживањем попришта борби. Разлог је једноставан – земља крије десетине хиљада неексплодираних бомби и граната. Због тога свака неопрезност приликом копања може да угрози живот. На то га свакодневно упозорава ожиљак на руци јер се упаљач једне бомбе коју је пронашао активирао, али, на његову срећу, није запалио експлозивно пуњење.

Српски шлем (Фото Лична архива)

За разлику од српских војника који су носили француску опрему, али су имали шлемове са српским ознакама,  идентификација бугарских војника је готово немогућа. Они су користили немачке и аустроугарске шлемове, без националних ознака  због чега нико са сигурношћу не може да каже којој војсци је припадао настрадали.  Приликом идентификације,  може да помогне дугме, копча за каиш. Или неки лични предмет са натписом или посветом, али такви случајеви су малобројни. Рецимо, саговорник нам је показао прстен неког бугарског војника са угравираним податком да је служио у другој армији и идентификациону плочицу француског војника који је према подацима доступним прекоинтернета, сахрањен у његовој домовини.

– Сваки погинули војник заслужује да буде сахрањен међу својим саборцима. На Македонском фронту, односно Солунском фронту како га зовете ви Срби, има још доста посла због планинског терена. Треба обићи све врхове, истражити пећине, а о копању да и не говорим. Некада су предмети под земљом на дубини од  само неколико сантиметара, а понекад треба копати данима. Али, оно што се воли, не пада тешко – закључује Јанис Карагеоргију.

На питање да ли је његов рад легалан, он каже да је потребна дозвола за рад са метал детектором. На сугестију да неки можда неће имати разумевање за копање по попришту борби јер је рецимо у појединим европским земљама то забрањено због раширене трговине војним ископинама, Јанис готово да се наљутио. Каже да никада не би продао ни једну ствар коју је пронашао и да се нада да ће једног дана свој рад у виду неке поставке моћи да представи и у Србији.

М. Лакић,објављено: у Политици, 25.07.2015.

Музеј камена

Предраг Пеца Петровић у свом музеју

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Камен-темељац од осам милиона евра
• 
  Лаз: Шорова камена историја

• Каменолому смета ауто-пут
• Камен зближио Верону и Крагујевац
• Грешка у закону зауставила експлоатацију бигра

У Паштрићу, селу у општини мионичкој, у преуређеној фарми кока носиља отворен је јединствен Музеј камена. Изложено је чак 1.000 геолошких експоната, вредних и ретких минерала.

Познати биолог и истраживач Предраг Пеца Петровић, родом из Паштрића, на идеју да оформи овај необичан музеј дошао је, вели, пре неколико година, када је продао и последњу од 30 ретких крава буша, јер му држава није дала финансијску помоћ. Подржали су га Министарство просторног планирања, рударства и природних ресурса, Геолошки завод Србије, Рударско-геолошки факултет из Београда, Истраживачка станица Петница, Привредна комора Србије, Регионална привредна комора Ваљево и општина Мионица.

- Од музеја, ипак, не би било ништа, да ми нису помогле чак 72 каменорезачке радње из мионичких села и власници око 80 приватних каменолома струганичких плоча, којима је својевремено обложена и зграда чувене опере у Бечу - каже Предраг Петровић. - Каменоресци свакодневно доносе стене, са стручњацима обилазим терен, прикупљам узорке минерала. Једном, скоро километар сам на леђима носио 50 килограма тежак прелеп камен пиролузит из једног струганичког каменолома.

Међу експонатима у 300 квадратних метара хале, посебно место заузима такозвани литографски камен из Струганика, који је својевремено био извозни бренд Србије. Тај камен, који је тог квалитета постојао још једино у околини Минхена у Немачкој, некад је употребљаван за штампање литографија.

- Ту су и прелепи дијабаз са ових простора, ког осим у Србији има још сам у Турској, онда базалт, или тацит из Славковице код Љига, камен габро са Маљена или Повлена - набраја Петровић. - Некада су коцкама од тог камена, пре употребе асфалта, бивали пресвлачени путеви. Имамо и једну чувену Повленску куглу, камен који је природа временом претворила у идеалну лопту...

Музеј посећују многи знатижељни из Београда, Новог Сада, других градова. Аутор поставке експоната је професор др Иван Филиповић, познати геолог. Изложени су узорци од средњег девона, до периода горње креде, када су изумрли диносауруси. Идеја је да музеј у Паштрићу постане својеврсни компас за проналажење вредних и ретких минерала и руда у северозападној Србији.

- Некада је било камено доба - каже наш саговорник. - Данас је доба камена. Када би камен нестао, живот људске цивилизације био би угрожен, јер више не би постојали цемент, креч, чак ни нафта, која се добија из уљних шкриљаца... Многи се чуде зашто се, као биолог, не бавим живим светом, већ каменом. Одрастао сам на камену, одмалена био сам окружен каменоресцима. Камен, уосталом, крије запис о историји наше планете. А сваки каменолом стога је као отворена књига о нашем постојању...

БЛАГО СРБИЈЕ

- Ово није мој музеј, он припада мојој отаџбини Србији - каже Петровић. - Музеј је заправо власништво свих геолога, који су деценијама и стотинама година стрпљиво и предано истраживали Србију и свету предочавали какво природно благо има наша земља. Имамо и податак да је кнез Михаило Обреновић 1864. године први пут дао концесије инжењеру Стевану Ђуричићу, да експлоатише и извози литографски камен из Струганика. То је први запис о организованој експлоатацији камена у Србији.

Пецини записи у камену | Репортаже | Novosti.rs

Током ноћи посечен стари храст у Савинцу...

Драган Јовичић

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Храст стар најмање 300 година Миодрагу милији од земље
• 
  Решена судбина храста у Савинцу?

• Храст може да се прекалеми
• Министарка прва да засече храст!
• Михајловић: Решење за стари храст - калем на друго дрво

БЕОГРАД/ ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ - На иницијативу Министарства грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре у селу Савинац следеће седмице почеће садња младица храста, а трупло храста, старог више од шест векова, биће конзервирано и сачувано, изјавио је данас Никола Миливојевић, саветник потпредседнице владе Зоране Михајловић.

Миливојевић је додао да ће следеће седмице почети и радови на уређењу порте цркве и изградња парка у којем ће бити засађене храстове младице.

"Храст ће бити претворен у споменик на начин на који ће то одредити стручне институције. Пре свега ће ту црква да се пита, а онда и локална заједница. У договору са свима ћемо доћи до коначног изгледа односно уређења порте цркве", рекао је Миливојевић за Тањуг.

Нацрт пројекта већ постоји, а у његовом изради помогли су Институт ЦИП и ЈП Србијашуме, нагласио је он.

"Током следеће седмице очекујемо почетак радова на уређењу дворишта цркве и оно ће добити потпуно освежен изглед и један нови почетак за Савинац и грађане локалне заједнице", закључио је Миливојевић.

Храст у горњомилановачком селу Савинац, стар више од шест векова, који се налази на деоници аутопута од Љига до Прељине, посечен је током протекле ноћи. Председник месне заједнице Милиша Николић рекао је Тањугу да је то учињено на "недостојанствен начин" и оценио да је храст требало посећи током дана, уз присуство свештеника.

"То дрво је светиња, стара више од 600 година, и није у реду да се сече под окриљем ноћи", рекао је Николић.

Он је напоменуо да је свестан чињенице да би се храст за пар година осушио и додао да мештани Савинца неће прилазити том месту и организовати протесте. Храст се налазио на деоници аутопута од Љига до Прељине.

Током ноћи посечен стари храст у Савинцу, следи му конзервирање! | Србија | Novosti.rs

Тројство Милића од Мачве

Украс Дома синдиката у Крушевцу

ПРОШЛО је тачно 45 година откако је знаменити сликар Милић од Мачве (1934-2000) започео рад на скици за будући мурал "Обретење Лазареве главе" и 15 година од отварања Легата
Милића од Мачве. Град Крушевац чува и једино вајарско дело овог уметника
- "Мајка Србија Мајка Грчка" на Расинском тргу, откривено 1999. године.
Ово уметничко тројство тако се трајно нашло на три локације у
средњовековној престоници Србије.
Чувари Милићевог дела надају се да ће успети да промовишу ову
"расејану" поставку која представља право, али мање познато богатство.-
Легат "Косово први праг Србије" чува више од 120 оригиналних дела -
каже за "Новости" домаћин легата Небојша Лапчевић. - Чувамо и
тестаментарно слово уметника, поводом поклона збирке слика граду. Његова
жеља првобитно је била да се ове композиције нађу на Газиместану, али
то није било могуће. Тако је препознао Крушевац као престони град
Лазареве Србије.
Здање некадашњег млина где је у 300 квадратасмештен легат има поглед на Лазарев град, Донжон кулу и цркву Лазарицу.
Сликар је управо то и желео. Супруга Данка поклонила је Легату плашт,
скиптар и уметникову капу која се налази на штафелају.

"ОБРЕТЕЊЕ" У Легату Милића од Мачве се надају да ће у будућности успети да
рестаурирају мурал који је инспирисан стиховима народне песме "Обретење
главе кнеза Лазара". Зидна композиција простире се на око 40 квадрата.-

Имамо жив програм, организујемо књижевне вечери, трибине, концерте -
напомиње домаћин Легата који је под окриљем Културног центра Крушевац од
2008. - Организовали смо и изложбе Моме Капора, Оље Ивањицки, Милана
Коњовића, Слобе Јефтића, Момчила Миловановића... "Услов" за излагање је
дар једне слике тако да редовно обогаћујемо збирку. Планирамо да
направимо репродукције Милићевих слика и да са том збирком обиђемо
Србију.
Љубиша Ђидић, књижевник и пријатељ Милића од Мачве
записао је својевремено да у одајама галерије говори дух једног народа.
Тај дух види се и у холу Дома синдиката где посетиоци имају прилике да
виде сакривен бисер града - мурал "Обретеније Лазареве главе" који је
уметник по наруџбини осликао поводом шест векова Крушевца.
-Новац за осликавање није ми никад био исплаћен из познатих политичких
разлога, који су уследили после 1972, а фресци је претила опасност да
буде прекречена. Некоме је, одиста, тада било стало да Срби не
доживљавају свој празник за очи и то је моја највећа критика упућена
тадашњим политичарима на кормилу зeмље - објављено је у монографији
Милића од Мачве.

ПРИЈАТЕЉСТВО ДВА НАРОДА

Споменик "Мајка Србија - Мајка Грчка" краси парк на Расинском тргу. Професор др
Павле Бубања, секретар Асоцијације мира каже да је откривен уз присуство
самог уметника, те да је идеју подржао тадашњи епископ нишки, данас
патријарх Иринеј. Шесторица свештеника су освештала једину Милићеву
скулптуру. Збратимљење Крушевца и Крфа 1985. године била је инспирација
значајном сликару да од белог венчачког мермера исклеше фигуре две мајке
које симболизују пријатељство два народа.

Крушевац: Тројство Милића од Мачве | Култура | Novosti.rs


Сродне вести
Рани радови Милића од Мачве

Сликару за незаборав
Пет жена брине о

Милићу од Мачве
Платна дивна, ако икад

Богу затребају
“Први праг”